Српска православна црква и њени вјерници данас молитвено прослављају Светог Стефана и Јелену (Штиљановић).

Овај блажени кнез, Стефан Штиљановић, поријеклом из српског племена Паштровића, јужно од Хума, са црногорског приморја, рођен је од православних и благочестивих родитеља и одгајен у свакој доброј науци Господњој.

Још као млад показао се као веома богољубив и човјекољубив и старао се да срце своје свагда има управљено ка Господу. Када је пак одрастао он је усрдно ревновао у дјелатном испуњавању воље Божје, којој се учио из Светог Писма. Стефан такође бјеше вјешт и у војној вјештини и срцем бјеше веома храбар, као што се то доцније показа у борбама са безбожним Агарјанима, то јест Турцима. Отишавши из свог родног краја у Срем (крајем 15. или почетком 16. вијека), он постаде деспот Српски и доби на управу мјесто Моровић у Срему, гдје од тада бјеше његово сједиште. Праведни Стефан се и овдје, као и свуда до сада, уклањаше од свакога зла и чињаше своме народу многа добра. Он себе свагда ограђиваше страхом Божјим и богољубивим човјекољубљем. Бјеше изобилан вјером православном, молитвом и милостињама, како према људима, тако и према црквама и манастирима. Иако бјеше опасан влашћу, он никада не заборављаше чинити правду. Но времена у којима он управљаше бјеху врло тешка, и неприлике притискиваху њега и његов народ са сваке стране. Праведни Божји родољуб, овај дивни кнез и деспот српски може се заиста успоредити са светим Александром Невским или са светим Јованом Владимиром. Упокојио се почетком XVI вијека (по некима 1515. год.). На гробу његовом појављивала се ноћу свјетлост, према којој су и пронађене његове свете мошти, које су дуго почивале у фрушкогорском манастиру Шишатовцу, па су за вријеме Другог свјетског рата пренесене у Београд и положене у Саборну цркву поред тијела кнеза Лазара. Његова жена Јелена видјевши нетљене мошти Стефанове и чудеса од истих замонаши се и предаде подвигу до смрти.

Тропар (глас 4):

На Земљи си премудрошћу стекао славу, богатство твоје Господу предавши, и Он те је међу небеске житеље населио. Тијело твоје, свети, на земљи је сачувао нетрулежно, јер си у цјеломудрености и чистоти праведно поживео: Зато са слободом моли Бога да нас спасе, Свети Стефане.

Свети Николај Велимировић, Пролог, 17 / 04 октобар.