Српска православна црква и њени вјерници данас молитвено прослављају Свету мученицу Кикилију, те Свете апостоле Филимона, Архипа и Апфију.

Света мученица Кикилија рођена у Риму од родитеља богатих и знатних. Имала је велику вјеру у Христа Господа и велику ревност за вјеру. Завјетовавши Богу доживотно дјевство, Кикилија света ношаше оштру власјаницу испод драгоцјених хаљина које јој родитељи дариваху.

А када је родитељи присилише на брак, и то са неким незнабошцем, Валеријаном, она прве ноћи усавјетова младожењу да иде епископу Урбану и крсти се, па потом и сам да живи дјевственим животом. Примивши вјеру Христову Валеријан обрати у њу и брата свога Тивуртија. Бјеху потом ускоро оба ова брата због вјере осуђени на смрт. Но њихова вјерност ни пред саму смрт не ослаби. Вођени на губилиште ова дивна браћа успјеше да обрате у вјеру вођу страже, Максима. Сва тројица заједно пострадаше за Христа Господа. Света Кикилија сахрани њихова тијела заједно. Тада би и Кикилија изведена на суд, јер неуморно придобијаше незнабошце за вјеру Христову. Само једно вече придобила их је на 400 душа. Када је судија упита, откуда њој толика смјелост, она одговори: „Од чисте савјести и од вјере несумњиве.” Послије љутих мука би осуђена на посјечење мачем. Џелат је три пута удари мачем по врату, но не могаше је убити, само је рани, а из ране истицаше крв коју вјерни сабираху у мараме, сунђере и судове ради лијечења. Три дана послије тога мученица и дјевица Христова предаде дух свој Господу своме, с киме се вјечно весели. Пострада Света Кикилија са осталима око 230. године. Њене мошти почивају у Цркви њенога имена у Риму. У западној цркви Света Кикилија сматра се заштитницом црквеног појања и музике.

Свети апостоли Филимон, Архип и Апфија

Архип бјеше један од Седамдесет. Апостол Павле помиње га у посланици Колошанима и Филимону, називајући га својим другаром у војевању. У граду Колосају средиште хришћанства бјеше у кући Филимоновој. Ту се сабираху хришћани на молитву. То називаше апостол Павле, пишући Филимону, твоја домашња црква. У то вријеме апостоли рукополагаху своје ученике за епископе, и то неке од њих на стално мјесто, а неке као мисионаре путујуће по разним мјестима. И Филимон је био један од ових посљедњих. Апфија, Филимонова жена, пошћаше и служаше домашњој цркви. У вријеме неког празника незнабошкој богињи Артемиди, сви вјерни у Колосају бјеху по обичају сабрани у дом Филимонов на молитву. Незнабошци, сазнав за овај скуп, јурну и похватају све хришћане. Филимона, Архипа и Апфију, као вође, најприје ставе на шибу, а послије их закопају до појаса у земљу и почну их камењем тући. И тако убију Филимона и Апфију, а Архипа изваде из рупе једва жива и оставе га на забаву дјеци. Дјеца, пак, избоду га свега ножевима. И тако и овај Павлов другар у војевању добро сконча ток свога земаљског пута.

Тропар (глас 3):

Апостоле Свети Архипе, моли Милостивога Бога, да опроштај гријехова подари душама нашим.

Свети Николај Велимировић, Пролог, 05. децембар / 22. новембар.