Српска православна црква и њени вјерници данас молитвено прослављају преподобног Авксентија и Светог Кирила Словенског.

Врло угледан властелин у Цариграду међу властелом и дворјанима цара Теодосија Млађега. Загријан љубављу Христовом, Авксентије се замонаши и пребиваше још не дуго вријеме у Цариграду.

Када се почеше о њему похвале говорити, он побјеже од људских похвала и настани се на једној гори близу Халкидона, која се послије прозва Авксентијева гора. Не оствари му се жеља да остане ту заувијек скривен од људи, јер нађоше га чобани и разгласише га. И почеше к њему доводити болеснике на исцјељење. И он исцијели многе. Слијепоме поврати вид, губаве очисти, помазав их јелејем, тако и узетога подиже, и многе демонијаке ослободи демона. Све је то за дивљење, али је његова смјерност још за веће дивљење.

Кад год су га молили да некога исцијели, он се бранио ријечима: и ја сам човјек грешан! Но принуђен многим молбама он је приступао исцјељењу на сљедеће начине: или је позивао све присутне да се с њим заједно помоле Богу за болесника; или је прво утврђивао вјеру у људима, па онда им говорио, да ће им Бог дати по вјери; или је говорио над главом болесниковом: исцељује те Господ Исус Христос! То је све чинио, само да се не би чудотворство приписивало њему него Богу Свемогућем. Учествовао на IV васељенском сабору у Халкидону и силно штитио Православље од јереси Евтихијеве и Несторијеве. У дубокој старости узе Господ његову младу душу к Себи 470. године, а старо тијело оста на земљи, од које је и саздано.

Тропар (глас 1):

Као пустињски житељ и у тијелу Анђео и чудотворац, показао си се богоносни оче наш Авксентије. Постом, бдењем и молитвама, небеске дарове си примио, исцјељујући болести оних који ти са вјером долазе. Слава Ономе који ти је дао снагу, који те је прославио и који кроз тебе дарује свима исцјељење.

Свети Кирил словенски – Ћириловдан

Браћа рођена, родом из Солуна, од родитеља знаменитих и богатих, Лава и Марије. Старији брат Методије као официр проведе десет година међу Словенима (македонским) и тако научи словенски језик. По том се Методије удаљи у гору Олимп и предаде монашком подвигу. Ту му се придружи доцније и Кирил (Константин).

Но када хазарски цар Каган потражи од цара Михаила проповједнике вјере Христове, тада по заповијести царевој ова два брата буду пронађени и послати међу Хазаре. Убиједивши Кагана у вјеру Христову, они га крстише са великим бројем његових доглавника и још већим бројем народа. Послије извјесног времена они се врате у Цариград, гдје саставе азбуку словенску од тридесет осам слова, и почну преводити црквене књиге с грчког на словенски. На позив кнеза Растислава оду у Моравску, гдје вјеру благочестиву распростријеше и утврдише, а књиге умножише и дадоше их свештеницима, да уче омладину. На позив папе оду у Рим, гдје се Кирил разбоље и умрије 14. фебруара 869. године. Тада се Методије врати у Моравску и потруди се до смрти на утврђењу вјере Христове међу Словенима. По његовој смрти – а он се упокоји у Господу 6. априла 885. године – ученици његови, петочисленици, са светим Климентом као епископом на челу, пређоше Дунав и спустише се на југ, у Македонију, гдје, из Охрида, продужише међу Словенима посао, започети Кирилом и Методијем на сјеверу.

Тропар (глас 4):

Као Апостолима једнаки животом и учитељи словенских земаља, Богомудри Кириле и Методије, молите Господара свега да учврсти све словенске народе у Православљу и једномислију, да подари свијету мир, и душама нашим велику милост.

Свети Николај Велимировић, Пролог, 27 / 14. фебруар.