Један од највећих српских комедиографа свих времена Јован Стерија Поповић /1806-1856/ рођен је 13. јануара 1806. године.

Иако се сматра оснивачем српске драме, Стерија је много значајнији као комедиограф, јер се ту огледао његов књижевни таленат.

Стеријине комедије “Лажа и паралажа”, “Тврдица”, “Покондирена тиква”, “Зла жена”, “Женидба и удадба”, “Kир Јања”, “Родољупци” и “Београд некад и сад”, редовне су и данас на репертоарима српских позоришта.

У својим комедијима исмијавао је мане тадашњег друштва, нарочито помодарство и надриученост.

Послије завршених студија права у Kежмарку у Словачкој, Стерија је радио као адвокат у родном Вршцу, а потом је прешао у Србију и постао професор права на Лицеју, прво у Kрагујевцу, па у Београду.

Kао начелник Министарства просвете Србије обавио је пионирски рад у организовању школства, те покренуо иницијативу за оснивање Академије наука, Народне библиотеке и Народног музеја.

Стерија је учествовао у организовању првог београдског театра који је отворен извођењем његове трагедије “Смрт Стефана Дечанског”.

Јован Стерија Поповић писао је у почетку под утицајем Лукијана Мушицког и Милована Видаковића, али је “Романом без романа” напустио романтичарску и авантуристичку књижевност.

У комедији, сматрају критичари, Стерија је надмашио све што је у српској књижевности створено прије њега.

Он је писац са великом књижевном културом – први је објективно и критички посматрао савремени живот српског друштва.

У оквиру обиљежавања 150 година од рођења и 100 година од смрти Јована Стерије Поповића у Новом Саду је 1956. основан Фестивал “Стеријино позорје”.

И данас, овај фестивал, на коме позоришта из земље и иностранства учествују са дјелима српских и страних писаца, важи за најзначајнију позоришну манифестацију у Србији.

Извор: СРНА