Српска православна црква и њени вјерници данас молитвено прослављају Свете мученике Тирса, Левкија, Филомона, Аполонија и друге с њима.

Свети Тирс и Левкије бјеху чесни грађани Кесарије Витинијске, први крштен а други оглашен хришћанин. Калиник, пак, бјеше жрец идолски. Када цар – Декијев насљедник Кумврикије поче нештедице мучити и убијати хришћане, ступи пред њега неустрашиви Левкије па изобличавајући га, рече му: “Зашто си сам на своју душу заратио, о Кумврикије?” Разјарени судија нареди одмах да га бију и муче, и најзад мачем посијеку. Левкије намучени иђаше на посјечење весело као на свадбу. Видјећи смрт храброга Левкија, Тирс блажени распали се ревношћу божанском, па попут Левкија и он ступи пред судију и изобличи га за злочине и за невјеровање у јединог истинитог Бога. И он би бијен и у тамницу бачен. Невидљива рука Божја исцијели га од рана, отвори му врата од тамнице и изведе га. Тирс одмах оде епископу кесаријском Филеју, да га овај крсти. По крштењу поново би ухваћен и мучен, но он трпљаше муке подносећи их као у сну, а не на јави. Силом молитве његове попадаше многи идоли. Видјевши ово, жрец идолски Калиник обрати се у вјеру Христову. И он и Тирс бјеху осуђени на смрт. Калиника мачем посијекоше, а Тирса метнуше у дрвени сандук, да тестером престружу. Но сила Божја не допусти ово, те тестера не могаше дрво ни запарати. Тада Тирс свети уста из сандука, помоли се Богу благодарећи му на мукама и предаде мирно дух свој Господу своме. Крајем IV вијека кесар Флавије построји код Цариграда цркву светом Тирсу, и у њу положи мошти његове свете. Светитељ се јавио у визији царици Пулхерији и препоручио јој, да сахрани мошти чердесет мученика до његових моштију.

Тропар (глас 4):

Мученици Твоји Господе, у страдању своме су примили непропадљиви вијенац, од Тебе Бога нашега, јер имајући помоћ Твоју мучитеље побиједише, а разорише и немоћну дрскост демона: Њиховим молитвама спаси душе наше.

     Свети мученици Филимон, Аполоније, Аријан и други

У време Диоклецијана неки судија Аријан љуто мучаше хришћане у Мисиру. Па ухвати и Аполонија и припријети му мукама. Овај се уплаши од мука, па потплати неког познатог музиканта Филимона, незнабошца, да би он умјесто њега, прерушен у његово одијело, принијео жртву идолима. Но када Филимон ступи пред идоле, наједанпут засија свјетлост хришћанске вјере у срцу његовом и он се прекрсти. Потом изађе и поче викати: “Хришћанин сам! Слуга Христа Бога живога!” Чувши ово судија, насмија се, мислећи да се Филимон подсмијева хришћанима. Потом Филимон би мучен грозним мукама. Дажд с неба паде на њега и крсти га. Најзад и Филимон и Аполоније бјеху посјечени од Аријана судије. Но тада и Аријан поста хришћанин, пошто излијечи своје слијепо око чудесним начином на гробу Филимонову. Осуђен на смрт од цара Диоклецијана, и погубљен са четири војника, који такође себе објавише хришћанима.

Свети Николај Велимировић, Пролог, 27 / 14. децембар.