Српска православна црква и њени вјерници данас молитвено прослављају Свету мученицу Агатију  и Светог Полиевкта.

Ова славна дјевица и мученица Христова роди се у сицилијанском граду Палерму од родитеља благородних и имућних. Када цар Декије подиже гоњење на хришћане, би и Агатија света ухваћена и на суд пред судију Квинтијана изведена. Виде судија Агатију, прекрасну у лицу, и пожели је имати за жену.

Када он то предложи Агатији, одговори му Агатија да је она невјеста Христова и да не може бити невјерна своме обручнику. Судија је стави на тешке муке: Агатија буде шибана, ругана, уз дрво везивана и бијена до крви. По том јој судија поново посавјетује, да се одрекне Христа и да тако избјегне даље муке, на што невјеста Христова одговори: “Ове муке мени су врло корисне, као што пшеница не може доћи у житнице прије него се очисти од пљеве, тако ни душа моја не може ући у Рај, ако тијело моје најприје не буде сокрушено мукама”.

Тада мучитељ нареди те јој се одсијеку женске груди, па је онда баце у тамницу. У тамници јој се јави свети апостол Петар и поврати јој цјелост тјелесну и здравље. Поново би изведена на мучење, и поново бачена у тамницу гдје и предаде душу своју Богу, 251. године у граду Катани, а у вријеме цара Декија. По смрти Агатиној њен мучитељ Квитијан пође да заграби имање њено. Но успут се разбјесне коњи под њим и под војницима, те га свега изгризу по лицу, свале на земљу и истопотају ногама намртво. Тако га убрзо постиже казна Божја за дивљи злочин над светом Агатијом.

Тропар (глас 4):

Овчица Твоја Исусе, Агатија, зове силним гласом: “Тебе Жениче мој љубим и тражећи Те страдам, и распињем се и сахрањујем у крштењу Твоме. И страдам ради Тебе, да бих царствовала с Тобом, и умирем за Тебе, да бих живјела с Тобом. Прими ме као чисту жртву, с љубављу жртвовану за Тебе.” Њеним молитвама, као Милостив, спаси душе наше.

     Свети Полиевкт, патријарх цариградски

Због свог високог ума, ревности вјерске и часнорјечивости назван другим Златоустом. У вријеме патријарха Полиевкта и цара Константина Порфирогенита дође у Цариград руска кнегиња Олга, и ту се крсти 957. године. Патријарх ју је крстио, а цар јој био кум. Пророчки јој рекне свети Полиевкт: “Благословена си ти међу женама руским, јер си заволела свјетлост и одбацила таму, благосиљаће те синови руски до последњег колена”. Из простих монаха Полиевкт је био узет за патријарха 946. године и остао је на пријестолу патријаршијском до своје смрти 970. године.

Свети Николај Велимировић, Пролог, 18 / 05. фебруар.