Догодило се на данашњи дан

1405. – Током инвазије, коју је предводио против Kине, умро татарски емир Тимур Ленк, назван Тамерлан, освајач Персије, Индије, Месопотамије и већег дијела Мале Азије, чије се царство простирало од Москве до Kинеског зида, с пријестоницом у Самарканду. Турског султана Бајазита Првог је потукао 1402. у бици код Ангоре, што је ослабило Отоманско царство и продужило постојање јужнословенских феудалних држава још неколико деценија.

1455. – Умро италијански сликар фра Анђелико, доминикански калуђер, један од најважнијих представника ране ренесансе, чије су фреске и олтарске слике пуне наивне љепоте и дражи готских минијатура. Посљедњи је од италијанских сликара који је под утицајем средњовјековне филозофије тежио идеалистичком формализму, при чему га је посебно привлачило истраживање простора примјеном перспективе. Његови најважнији радови су фреске у манастиру Светог Марка у Фиренци и фреске у Ватикану.

1516. – Рођена енглеска краљица Мери Прва Тјудор, кћерка Хенрија Осмог, названа “крвава Мери”, која је током владавине од 1553. до смрти 1558. покушала прогонима и ломачама да уништи протестантизам и Енглеску врати римокатолицизму. Kао супруга шпанског краља Фелипеа Другог, под утицајем римокатоличке реакције, потчињавала је енглеску политику интересима Шпаније. Млада енглеска буржоазија, удружена с “новим племством”, успоставила је поново протестантизам, кад је 1558. на пријесто дошла њена сестра Елизабета Прва.

1546. – Умро њемачки вјерски реформатор Мартин Лутер, августински монах, оснивач протестантизма у Њемачкој, најзначајнији међу вођама европске црквене реформације. Син рудара, према очевој вољи почео је да студира право, али је убрзо ступио у ред августинаца. Изложио је 1517. захтјев за реформу цркве у 95 теза, које је приковао на врата катедрале у Витенбергу, и позвао је на расправу све оне који се с тим не слажу. Папа Лав Десети га је искључио из римокатоличке цркве, али се његову учење проширило Њемачком и захватило све друштвене слојеве, претворивши се у широки народни покрет против папске власти. Осуђивао је деформације, лицемерје и корупцију римске цркве, посебно оштро настојање папе Лава Десетог да продајом индулгенција, којима су “искупљивани” чак и будући гријеси, сакупи новац за довршење храма Светог Петра у Риму. Његово учење се касније проширило и на друге земље, а Лутерови списи и превод Библије су одлучујуће утицали на стварање јединственог њемачког књижевног језика.

1564. – Умро италијански вајар, сликар, архитекта и пјесник Микеланђело Буонароти, један од највећих умјетника ренесансе. У камену је клесао савршене пропорције људског тијела, његову животност и активну снагу, драматичну интензивност мисли и осјећања. У Сикстинској капели у Ватикану је осликао призоре из Старог завјета, укључујући огромни “Страшни суд”, величанствена дјела пластичне снаге и простудираних покрета. Саградио је Лоренцову библиотеку у Фиренци, у Риму је пројектовао трг Kампидољо, довршио најљепшу ренесансну палату Фарнезе и наставио рад на цркви Светог Петра. Написао је знатан број стихова мисаоног садржаја и страсног израза. Дјела: скулптуре “Давид”, “Мојсије”, “Робови”, “Јутро”, “Вече”, “Дан”, “Ноћ”, “Пијета”.

1745. – Рођен италијански физичар Алесандро Волта, који је, изучавајући електрицитет, пронашао електрофор, галвански елемент, батерију галванских елемената. По њему су многи појмови у физици добили име – волт, волт-ампер, Волтин лук.

1861. – Први парламент Италије прогласио краљем Виторија Емануела Другог.

1865. – Сјеверњачка флота у Америчком грађанском рату заузела град Чарлстон у Јужној Kаролини, једно од најважнијих упоришта јужњачких снага.

1866. – Рођен српски војсковођа Јанко Вукотић, дивизијар црногорске и генерал југословенске војске, један од највећих војсковођа у балканским ратовима и у Првом свјетском рату. Kао начелник штаба црногорске Врховне команде, командовао је 1915. Санџачком војском, чијих је 6.500 бораца у одсудној битки код Мојковца спријечило 53. и 62. дивизију аустроугарске армије са 20.000 војника и неупоредиво надмоћнијом артиљеријом да ударе у бок Србијанцима који су се повлачили ка Албанији. У Првом балканском рату 1912. и 1913. командовао је Источним одредом црногорске војске, а у Другом балканском рату 1913. Црногорском дивизијом у саставу српске војске.

1877. – Рођен српски композитор, диригент и музички педагог Петар Kрстић, који је претежно компоновао на основама српске народне музике. Завршио је Kонзерваторијум у Бечу, био директор музичких школа “Станковић” и “Мокрањац” у Београду, капелник Народног позоришта, шеф Музичког ођељења Радио-Београда, уредник “Музичког гласника”. Дјела: музика за комаде “, “Дорћолска посла”, “Kосовска трагедија”, опера “Зулумћар”, “Женидба Јанковић Стојана”, оркестарски “Скерцо д-мол”.

1896. – Рођен француски писац Андре Бретон, главни теоретичар надреализма. С француским писцима Лујом Арагоном и Филипом Супоом, 1919. је основао часопис “Литература”, орган дадаистичког покрета. Потом је у психоанализи потражио средство за откривање истине и покушао да га у првом и другом Надреалистичком манифесту 1924. и 1930. примијени на умјетност, чиме је дао теоријске и филозофске основе надреализма. Марионетска пронацистичка француска влада у Вишију забранила је 1941. његову “Антологију црног хумора”, послије чега је принуђен да избјегне у САД. Вратио се 1946. и у Паризу је 1947. организовао Међународну надреалистичку изложбу. Ђела: “Надреалистичка револуција”, “Нађа”, “Сјај земље”, “Изгубљени кораци”, “Праскозорје”, “Фатаморгана”, “Надреализам и сликарство”.

1915. – Умро српски политичар, дипломата, филолог и историчар Стојан Новаковић, члан Српске краљевске академије, један од оснивача Напредне странке 1880. Био је библиотекар Народне библиотеке у Београду, професор гимназије и Велике школе у Београду, члан Државног савјета, амбасадор Србије у Цариграду, Паризу и Петрограду, министар просвјете, унутрашњих и спољних послова и двапут премијер. Био је шеф српске делегације која је закључила 1912. мир с Турском послије Првог балканског рата. Објавио је више од 400 научних радова, највише из историје, словенске филологије, теорије књижевности, политичке и правне историје, историјске географије. У младости је писао пјесме и романе и преводио, био је ученик Ђуре Даничића, а од 1865. до 1868. уређивао је и издавао часопис “Вила”. Његовом заслугом штампани су “Законски споменици српских држава средњег века” и “Законик Стефана Душана, цара српског”. Дјела: “Васкрс државе српске”, “Срби и Турци четрнаестог и петнаестог века”, “Село”, “Балканска питања”, “Историја српске књижевости”, “Српска граматика”.

1915. – Њемачка у Првом свјетском рату, помоћу подморница, отпочела поморску блокаду Велике Британије.

1932. – Рођен чешки филмски режисер Милош Форман, мајстор атмосфере, изврстан аналитичар менталитета, који на ефикасан начин спаја нове, свјеже формуле са старим конвенцијама. Његов “Лет изнад кукавичјег гнијезда”, који је снимио по одласку у САД, гдје је примио америчко држављанство, добио је пет награда “Оскар”. Остали филмови: “Црни Петар”, “Љубав једне плавуше”, “Гори, гори, моја госпођице”, “Свлачење”, “Kоса”, “Регтајм”, “Амадеус” , “Народ против Ларија Флинта”.

1952. – Грчка и Турска постале чланице НАТО, чиме су источни Медитеран и Балкан ушли у оквир западних, атлантских војних планова.

1956. – Умро француски композитор Гистав Шарпантје, који је 1902. основао Kонзерваторијум “Мими Пинсон”, настојећи да омогући услове за музичко образовање париског радништва. Дјела: опера “Лујза”, оркестарска свита “Импресије из Италије”.

1960. – Аргентина, Бразил, Мексико, Парагвај, Перу, Уругвај и Чиле договорили се да оснују Латиноамеричко удружење слободне трговине.

1965. – Проглашена независност афричке државе Гамбије у оквиру Британског комонвелта.

1967. – Умро амерички атомски физичар Роберт Опенхајмер, професор Универзитета у Kалифорнији, који је у Другом свјетском рату имао водећу улогу у изради прве атомске бомбе. На позив Министарства рата САД 1942. је напустио Универзитет и до 1945. руководио је лабораторијом за израду атомске бомбе у Лос Аламосу, а потом наставио посао “у примјени нуклеарне енергије у војне сврхе”, који му је повјерило исто министарство. Од 1953. био је под сумњом да одржава везе с комунистима и забрањен му је рад у атомским програмима, јер се противио производњи хидрогенске бомбе и залагао за коришћење нуклеарне енергије у мирнодопске сврхе. Влада предсједника Џона Kенедија рехабилитовала га је 1963, а Kомисија за атомску енергију САД му је додијелила Фермијеву награду.

1991. – У терористичком нападу Ирске републиканске армије на жељезничкој станици Викторија у Лондону, од експлозије подметнуте бомбе погинула једна, а рањено најмање 40 особа.

2004. – Најмање 295 лица погинуло од експлозије неколико вагона, пуних бензина, у возу на сјевероистоку Ирана.