Српска православна црква и њени вјерници данас молитвено прослављају Рождество Христово, најрадоснији хришћански празник – Божић.

Рождество Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа. „А кад се наврши вријеме, посла Бог Сина свога јединороднога“ (Гал 4, 4), да спасе род људски. И кад се испуни девет мјесеци од благовијести, коју јави архангел Гаврил Пресветој Дјеви у Назарету, говорећи: „Радуј се, благодатна… ево зачећеш и родићеш сина, и надјени му име Исус“ (Лк 1, 18 и 31). У то вријеме изиђе заповијест од кесара Августа, да се попише сав народ у Царевини римској. Сходно тој заповијести требаше свако да иде у свој град и тамо се упише. Зато Јосиф Праведни дође с Пресветом Дјевом у Витлејем, град Давидов, јер обоје бјеху од царског кољена Давидова. Па како се у тај малени град слијеже много народа ради пописа, не могоше Јосиф и Марија наћи конака ни у једној кући, због чега се склонише у једну пећину овчарску, гдје пастири овце своје затвараху. У тој пећини, а у ноћи између суботе и недјеље роди Пресвета Дјева Спаситеља свијета, Господа Исуса Христа. И родивши Га без бола, као што Га је и зачела без гријеха, од Духа Светога, а не од човјека, она Га сама пови у ланене пелене, поклони Му се као Богу и положи Га у јасле. Потом приђе и праведни Јосиф, и он Му се поклони као божанском плоду дјевичанске утробе. Тада дођоше и пастири из поља, упућени од ангела Божјег, и поклонише Му се као Месији и Спаситељу. И чуше пастири мноштво ангела Божјих гдје поју: „Слава на висини Богу и на земљи мир, међу људима добра воља“ (Лк 2, 14). У то вријеме стигоше и три мудраца с Истока вођени чудесном звијездом, са даровима својим: златом, ливаном и измирном, и поклонише Му се као Цару над царевима, и дариваше Га даровима својим (Мт 2). Тако дође у свијет Онај, чији долазак би проречен од пророка, роди се онако како би проречено: од Пречисте Дјеве, у граду Витлејему, од кољена Давидова по тијелу, у вријеме када више не бјеше у Јерусалиму цара од рода Јудина, него цароваше Ирод туђин. Послије многих Својих праобраза и наговјештења, изасланика и вијесника, пророка и праведника, мудраца и царева, најзад се јави Он, Господар свијета и Цар над царевима, да изврши дјело спасења људског, које не могоше извршити слуге Његове. Њему нека је вјечна слава и хвала. Амин.

ТРОПАР (ГЛАС 4):

Рождество Твоје Христе Боже наш, возсија мирови свјет разума, в њем бо звјездам служашчи, звјездоју учахусја, тебје клањатисја солнцу правди, и Тебе вједјети с висоти востока, Господи слава Тебје.

Свети Николај Велимировић, Пролог, 07. јануар / 25. децембар.