Просјечан српски војник имао је 26 година, али је због тешког живота на селу, а нарочито услед ратних околности, дјеловао старије од својих савезничких вршњака.

Био је изузетно поносан на своје сељачко поријекло и често га је истицао.

“Био је син сељака и није се трудио да личи ни на шта друго”, записао је Хари Колинсон Овен, британски ратни новинар на Солунском фронту.

Цијелог живота бавио се земљорадњом и био је само један од синова које су његови родитељи послали у рат.

У кући су поред родитеља на његов повратак чекали супруга и двоје до троје дјеце млађе доби, јер се српски војник већ у својим раним двадесетим остварио у улози супруга и оца.

Живио је у породичној задрузи са три генерације и сам је производио већину ствари неопходних за живот.

Посједовао је основно или најчешће никакво образовање.

Српски војник је сујеверан и традиционалиста.

Посебно је сујеверје било његов снажан покретач, дубоко укоријењено у свакодневном животу једноставних људи са села. Тако не узима драгоцјености са тијела убијеног бугарског војника, носи амајлију коју му је мајка дала или комад тисовине од којег је направио крстић, вјерује у снове и тумачи их, слави славу чак и током повлачења, као и велике хришћанске празнике док је у рововима.

Осим тога, избјегава жене током рата, чврсто вјерујући да оне доносе несрећу и да на фронту гину они који “имају новаца или пред борбу опште са женама”.

Засигурно је био једини Европљанин на Солунском фронту који се – и поред свог бола који је осјећао приликом операције – противио примању анестезије, вјерујући како она може да му скрати живот за неколико година.

Српски војник је побожан и вјерује у божју правду; вјерује да ће казна стићи непријатеље за злочине које чини у окупираној Србији, као и јеврејске трговце у Солуну који профитирају на ратној несрећи.

Доживио је три мобилизације, готово непрекидно ратује од 1912.

Зна за кога се бори, носи слику своје породице коју радо показује својим саборцима. Искусан је и храбар борац, одлично се сналази у блиској борби. Показује велику издржљивост, срођен је са природом у којој се осјећа као на свом терену.

Средином октобра 1915. године почело је продирање бугарских јединица на српску територију што је условило повлачење српске војске и означило почетак великог страдања српских војника  – познатог под називом Албанска голгота.

Извор: Фејсбук група “Нисте знали”