Српска православна црква и њени вјерници данас молитвено прослављају Светог апостола Тому – Томиндан.

Један од дванаест великих апостола. Кроз његову сумњу у васкрсење Христа Господа добила се нова потврда тога чудесног и спасоносног догађаја. Наиме: васкрсли Господ поново се јавио ученицима, да би увјерио Тому. И рече Господ Томи: пружи руку твоју и метни у ребра моја, и не буди невјеран него вјеран.

И Тома узвикну: Господ мој и Бог мој (Јов. 20)! После силаска Св. Духа, када апостоли метаху коцку, где ће ко ићи на проповијед, паде коцка на Тому да иде у Индију. Он се мало ожалости, што мораде ићи у тако далеку страну, али му се Господ јави и охрабри га. У Индији св. Тома обрати многе, великаше и сиромахе, у вјеру Христову, и заснова тамо цркву, и постави свештенике и епископе. Између осталих обрати Тома у вјеру и двије сестре, жене двојице кнежева Индијских, Тертијану и Мигдонију. Због вјере обје ове сестре бише намучене од својих мужева, с којима не хтјеше живјети послије крштења свога, и отпуштене. Ослободивши се брака оне поживјеше богоугодним животом до смрти. Дионисије и Пелагија, најприје вјерени међусобно, када чуше апостолску проповијед, не саживјеше се, него се посветише подвигу. Пелагија сконча живот као мученица за вјеру, а Дионисије бјеше постављен од апостола за епископа. Кнез Муздије, муж Тертијанин, коме Тома крсти и жену и сина, Азаиа, осуди апостола на смрт, и посла 5 војника, који га прободоше са 5 копаља. И тако предаде душу своју у руке Xристу своме свети апостол Тома. Прије смрти своје и он је, као и други апостоли, био чудесно пренијет у Јерусалим на погреб Пресвете Богородице. Но стигавши доцкан, он зажали горко, те по његовој молби отворише гроб Свете Пречисте, али не нађоше тијела у њему. Господ бјеше узео Матер Своју у насеља Своја небесна. И тако Тома свети тамо својим неверовањем утврди веру у васкрсење Господа, а овде својим одоцњењем откри нам чудесно прослављење Матере Божје.

Тропар (глас 2):

Ученик Христов бив, божественаго собора апостолскаго сопричастник, невјерствијем бо Христово воскресеније извјестив, и того пречистују страст осјазанијем уверив, Томо всехвалне, и ниње нам проси мира и велија милости.

Свети Николај Велимировић, Пролог, 19 / 06 октобар.