Догађаји

241. п. н. е. — Римска република је поразила Картагину у пресудној поморској бици код Егатских острва.
1528 — У Бечу као јеретик на ломачи спаљен Балтазар Хубмајер, један од вођа аустријских баптиста.
1629 — Енглески краљ Чарлс I распушта парламент чиме почиње једанаестогодишњи период током кога се енглески парламент није састајао (Тринаестогодишња тиранија).
1813 — Први пут је додељено немачко војно одликовање Гвоздени крст.
1834 — У околини Дервенте избила је Поп-Јовичина буна против турске власти.
1876 — Александер Грејам Бел је остварио први двосмерни телефонски позив.
1915 — У Чикагу одржан Први југословенски народни сабор, с представницима 486 разних исељеничких организација из САД и Канаде, као прва велика јавна манифестација у свету у корист идеје о ослобађању и уједињењу јужнословенских народа у једну државу.
1922 — Британске власти ухапсиле Махатму Гандија и оптужиле га за побуну.
1948 — Шеф дипломатије Чехословачке Јан Гариг Масарик, син првог председника Чехословачке Томаша Масарика, извршио самоубиство искочивши кроз прозор зграде Министарства у Прагу.
1952 — Суочен са могућим изборним поразом, бивши председник Кубе Фулгенсио Батиста је извршио државни удар и преузео власт.
1959 — У Ласи, главном граду Тибета, избила побуна против кинеске власти. После вишедневних уличних борби Кинези угушили побуну, далај лама избегао у Индију.
1968 — У фериботу који се преврнуо у луци града Велингтон на Новом Зеланду погинуло најмање 200 људи.
1969 — Џејмс Ерл Реј, оптужен за убиство црначког лидера Мартина Лутера Кинга 4. априла 1968, осуђен на 99 година затвора.
1974 — Јапански поручник Хиро Онаде предао се, после 29 година скривања у џунгли, филипинским властима, објаснивши да није добио наређење о повлачењу и престанку рата САД и Јапана.
1975 — Снаге Северног Вијетнама су напале град Буон Ма Туот, чиме је започела офанзива која је довела до пада Јужног Вијетнама.
1978 — Полетео први прототип авиона Мираж 2000.
1990 — Суд у Ираку осудио на смрт британског новинара Фарзада Базофта због шпијунаже. Упркос таласу протеста у иностранству и апела ирачким властима да му поштеде живот, погубљен 15. марта.
1991 — У Београду почеле студентске демонстрације познате и као „Плишана револуција“.
1993 — Сухарто шести пут изабран за председника Индонезије.
1995 — У експлозији испред џамије у пакистанском граду Карачију и пуцњави једног терористе на људе који су потрчали да помогну повређенима, погинуло 12 људи, укључујући петоро деце, а 26 повређено.
1997 — Ватикан успоставио дипломатске односе с Либијом.
2000 — Асоцијација независних електронских медија протестовала код власти Србије због затварања независних радио и телевизијских станица у Србији, оцењујући да та акција власти поприма алармантне размере.
2001 — САД условиле економску помоћ Југославији сарадњом с Међународним судом за ратне злочине у Хагу, захтевајући изручење оптужених за ратне злочине, пре свега бившег председника Слободана Милошевића и ратног команданта Војске Републике Српске Ратка Младића до 31. марта. После хапшења Слободана Милошевића 1. априла исте године САД одобриле помоћ Југославији од 50 милиона долара.
2002 — У одмазди за погибију 11 Израелаца у самоубилачком бомбашком нападу арапских екстремиста у Јерусалиму, израелски хеликоптери разорили седиште палестинског вође Јасера Арафата у Гази.

Рођења

1772 — Фридрих фон Шлегел, немачки књижевник, књижевни критичар, филозоф и филолог. (прем. 1829)
1844 — Пабло де Сарасате, шпански виолиниста. (прем. 1908)
1880 — Владислав Петковић Дис, српски песник. (прем. 1917)
1923 — Вал Логсдон Фич, амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику (1980). (прем. 2015)
1935 — Борислав Радовић, српски песник, есејиста и преводилац. (прем. 2018)
1936 — Сеп Блатер, швајцарски фудбалски функционер, 8. председник ФИФА.
1940 — Чак Норис, амерички мајстор борилачких вештина, глумац, продуцент и сценариста.
1941 — Џорџ Смит, амерички биолог, добитник Нобелове награде за хемију (2018).
1957 — Осама бин Ладен, саудијски милионер и терориста. (прем. 2011)
1957 — Шенон Твид, канадска глумица и модел.
1958 — Шерон Стоун, америчка глумица, продуценткиња и модел.
1958 — Драган Чавић, српски политичар, 5. предсједник Републике Српске.
1962 — Богдан Кузмановић, српски глумац.
1968 — Павел Срничек, чешки фудбалски голман. (прем. 2015)
1971 — Џон Хам, амерички глумац.
1972 — Тимбаланд, амерички музичар, музички продуцент и ди-џеј.
1973 — Ева Херцигова, чешки модел и глумица.

Смрти

1391 — Стефан Твртко I Котроманић, српски бан и краљ средњовековне Босне. (рођ. 1338)
1852 — Стојан Симић, уставобранитељ. (рођ. 1797)
1856 — Јован Поповић Стерија, први српски комедиограф. (рођ. 1806)
1872 — Ђузепе Мацини, италијански револуционар. (рођ. 1808)
1875 — Светозар Марковић публициста, социјалиста и политичар друге половине XIX века. (рођ. 1846)
1940 — Михаил Афанасјевич Булгаков, руски књижевник, драматург и лекар. (рођ. 1891)
1997 — Најдан Пашић, публициста, професор Универзитета у Београду и судија Уставног суда Србије. (рођ. 1922)
2000 — Иво Робић, хрватски певач. (рођ. 1923)
2002 — Винко Кандија, рукометни тренер и спортски радник. (рођ. 1934)
2012 — Вера Ивковић, српска певачица. (рођ. 1949)
2020 — Десимир Станојевић, познати српски глумац (рођ. 1950)
2020 — Изета Беба Селимовић, босанскохерцеговачка и југословенска певачица (рођ. 1939)
2022 — Рајко Ђурђевић, српски драмски писац и новинар. (рођ. 1947)