Заштиту имовинских и стварних права Срба у Федерацији БиХ затражило је 2.771 лица који су се до сада обратили Kанцеларији за стручну правну помоћ у Бијељини, а на српској земљи изграђено је неколико џамија, рекао је Срни Ђорђе Радановић, координатор правне помоћи избјеглим, расељеним и другим лицима из ФБиХ.

“Људи су 1992. године отишли од куће са кесом и оставили у ФБиХ сву имовину коју су стварале генерације Срба. На тој српској земљи изграђено је пет или шест џамија”, истакао је Радановић.

Према његовим ријечима, цијело српско село Ошве код Тешња са 150 кућа населило је двадесетак селефија и за Србе је то била безизлазна ситуација, прије него што је Влада Републике Српске 2018. године отворила шест канцеларија широм Српске да се помогне у заштити права Срба у ФБиХ.

Он је оцијенио да је 2.771 предмета само у бијељинској канцеларији Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове иницирало још три пута толико поступака за заштиту српске имовине у ФБиХ, јер су људи виђели примјер и начин и добили наду да се њихова имовина може заштити.

“Имамо апсолутне помаке након што смо афирмисали заштиту српске имовине у ФБиХ, јер људи су готово били дигли руке од своје земље и она је неовлаштено кориштена од стране Бошњака и Хрвата, а генерације изумиру, више од 80 одсто земљишта Срба у ФБиХ је у катастарским и земљишнокњижним евиденцијама уписано на лица која су преминула”, рекао је Радановић.

Према његовим ријечима, истовремено у ФБиХ тече поступак успоставе земљишних књига који доводи до тога да се у грунтовницу као власник уписује држава на земљи која је у катастру српска.

Радановић је навео стотине примјера гдје су шуме и пашњаци у власништву избјеглих и расељених Срба у ФБиХ уписани као власништво општине, путеви до српских кућа, у случају Бранка С. у Kрупи, имање Алексе Е. у Брези је 2016. године уписано као општенарода имовина, која је престала да постоји 1990. године, а Јоки Д. из Илијаша за њених 10 дунума земље општина није признала право својине због тога што не живи на том посједу.

Он је додао да им се странке најчешће обраћају ради пружања општих информација о успостави и замјени земљишне књиге, замјени катастарских евиденција, ради правних савјета у вези са започињања оставинских поступака и поучавања о правима која се уписују у земљишну књигу и у катастар.

У скорије вријеме, напоменуо је, јављају се проблеми у вези са провођењем рјешења о насљеђивању лица која су одселила на територију Србије и дијаспоре.

“Долази до проблема јер суд у Србији одбија да расправља заоставштину која се односи на непокретности са подручја ФБиХ иза лица која су преминула на њиховој територији и упућује странке на суд у мјесту гдје се налазе непокретности. Због тога странке одустају и имовина остаје уписана на њиховим прецима, временом прелази у власништво других лица која на терену користе земљу”, појаснио је Радановић.

Према његовим ријечима, странке им се обраћају и ради неовлаштеног кориштења њиховог посједа од стране других лица, физичких или правних.

“Покрећемо управне поступке којим тражимо забрану коришћења приватне имовине у власништву Срба, коју неовлашћено и противправно користе друга лица, односно забране кориштења посједа лицима који нису власници непокретности како би спријечили стицање права власништва одржајем”, навео је Радановић.

Често им се обраћају странке и о питању војних станова и до сада је у Бијељини запримљено 47 таквих предмета.

Извор: СРНА