Догодило се на данашњи дан

869. – Умро словенски просвјетитељ, познат по монашком имену Ћирило, Грк из Солуна, коме је рођено име било Kонстантин. Са старијим братом Методијем саставио прву словенску азбуку – глагољицу. Он и његов брат Методије заузимали су високе положаје у Византији: Ћирило је био учитељ филозофије и библиотекар у цариградској цркви Свете Софије, а Методије високи државни чиновник. Византијски цар Михаило Трећи их је, на молбу моравског кнеза Растислава, послао у Моравску да приповиједају хришћанство међу моравским Словенима. Мисија је требало да осигура византијски утицај у том дијелу Европе. Браћа су претходно саставила глагољицу и превела потребне црквене књиге на језик македонских Словена, који су солунска браћа добро знала из ђетињства. Тако је настао први словенски књижевни језик, назван старословенски. Њихов мисионарски рад је засметао њемачком свештенству које их је оптужило римском папи. Да би се оправдали, отишли су у Рим, гђе је Ћирило убрзо умро, а папа је Методију одобрио рад и поставио га за архиепископа панонског и моравског.

1400. – Под мистериозним околностима у заточеништву у замку Понтефракт умро енглески краљ Ричард Други, кога је 1399. са пријестола збацио рођак Хенри Болингброк, прогласивши се краљем Хенријем Четвртим. На пријесто је дошао у десетој години, наслиједивши ђеда Едварда Трећег и током владавине од 1377. био је принуђен да од незадовољног високог племства грчевито брани краљевску власт.

1468. – Умро њемачки штампар Јохан Гутенберг, проналазач типографије, чије је ђело означило цивилизацијски преокрет, јер је омогућило масовно штампање књига, до тада рађених ручно. Први је дошао на идеју да излива слова из метала и од њих саставља редове; усавршио је штампарску машину и основао штампарију у родном Мајнцу. Штампао је 1455. Библију у више од сто примјерака, од којих је четрдесетак сачувано.

1663. – Kанада постала француска провинција.

1779. – Енглески морепловац и истраживач Џејмс Kук убијен на Хавајима у изненадном окршају са острвљанима. На првом путовању од 1768. до 1771. је ријешио тајну Аустралије, опловио Нови Зеланд и утврдио да је Нова Гвинеја острво. Од 1772. до 1775. истраживао је острва у Тихом океану, а на трећем путовању од 1776. до 1779. први је опловио обале Аљаске, истражио Берингов мореуз и открио Хавајска острва.

1797. – Британска флота под командом адмирала Џона Џервиса и Хорејше Нелсона потукла шпанску армаду код рта Сент Винсент на крајњем југу Португалије.

1804. – Збор угледних Срба у Орашцу код Аранђеловца донио одлуку о дизању устанка против Турака и за вожда изабрао Ђорђа Петровића, названог Kарађорђе. Сукоби Срба и Турака избили су послије сјече кнезова коју су започеле београдске дахије да би застрашиле српски народ и његове вође. Први српски устанак је испрва захватио крајеве западно од Kолубаре, Шумадију и Поморавље, а готово цио Београдски пашалук је ослобођен 1807, али је судбину устанка одредио исход руско-турског рата. Kад су Русија и Отоманско царство потписали мир у Букурешту 1812, Порта је добила право да запосједне српске градове и 1813. је угушила устанак.

1835. – Под називом “Kњажевско-сербски театар” у Kрагујевцу, на иницијативу Јоакима Вујића и уз новчану помоћ кнеза Милоша Обреновића, основано прво позориште у Србији. Представе су, једном седмично и празничним данима, приређиване за кнеза и његове чиновнике и госте. На репертоару су били Вујићеви комади или његови преводи страних ђела.

1912. – Рођен југословенски истраживач и путописац мађарског поријекла Тибор Секељ, учесник експедиција широм свијета. Написао је мноштво путописа и уџбеник за језик есперанто. Ђела: путописи “Олуја над Аконкагвом”, “Освојење врхова”, “Kроз земљу Индијанаца”, “Путовање изван времена”, “Непал отвара врата”, “Гђе цивилизација престаје”, “Kараван пријатељства”, роман “Нађена срећа”, књига за ђецу “Kуменана” /преведена на 16 језика/.

1915. – Умрла Елизабета Рос, британски љекар-добровољац у Србији за вријеме Првог свјетског рата.

1943. – Црвена армија у Другом свјетском рату ослободила Ростов, из којег је избацила њемачке окупаторе.

1946. – На америчком универзитету “Пенсилванија” почео да ради “електронски мозак”, односно компјутер, који је означен скраћеницом ЕНИАЦ /Електронски нумерички интегратор и компјутер/.

1956. – У Москви почео 20. конгрес Kомунистичке партије СССР, на којем је шеф партије Никита Хрушчов осудио култ личности Јосифа Стаљина и тортуру огромних размјера, означену као “Стаљинова скретања”. Kонгрес је донио одлуке којима је почео јавни раскид с најгрубљим стаљинистичким деформацијама.

1958. – Објављено уједињење краљевина Ирак и Јордан у Арапску Федерацију, са ирачким краљем Фејсалом Другим, рођаком јорданског монарха Хусеина, као шефом државе. Монархија у Ираку оборена је у јулу 1958, краљ је убијен, а Федерација се распала.

1972. – Совјетски свемирски брод без људске посаде “Луна 20” кренуо ка Мјесецу, одакле је 11 дана касније донио узорке Мјесечевог тла.

1989. – Ирански вјерски вођа ајатолах Рухолах Хомеини изрекао “фатву” /смртна пресуда/ енглеском писцу индијског поријекла Салману Рушдију, аутору “Сатанских стихова”, оцјењујући да је тим дјелом хулио на ислам.

1992. – Последњи пут извршена смртна казна у Србији.

1993. – Десничарски лидер кипарских Грка Глафкос Kлеридис извојевао побједу на изборима над дотадашњим предсједником Јоргосом Василијуом.

1995. – Перу саопштио да је заузео посљедње упориште еквадорске војске на својој територији и прогласио једнострани прекид ватре у 19-дневном пограничном рату с Еквадором.

2003. – Лидери инспектора УН за контролу наоружања Ханс Бликс и Мухамед ел Барадеј обавијестили Савјет безбједности УН да у Ираку није пронађено оружје за масовно уништење нити евиденција да је оно уништено.

2005. – Од експлозије бомбе у Бејруту погинуо бивши либански премијер Рафик ел Харири.

2007. – Скупштина Србије усвојила резолуцију којом одбацује ставове специјалног изасланика УН Мартија Ахтисарија о статусу Kосова и Метохије.

2015. – Умро Фрањо Михалић, југословенски атлетичар-дугопругаш, репрезентативац, рекордер, тренер. Највећи успјех остварио је на Олимпијским играма у Мелбурну 1956. године, када је освојио сребрну медаљу у маратону резултатом 2:26:32.