Традиционално и ове године на празник Богојављење, одржано је пливање за Часни крст, али због временских неприлика у многим општинама то није било могуће. Пливање је одржано и у Брчком на ријеци Сави на ком је побједу ове године однијела Теодора Терзић из Бијељине. Редакција портала “Буђење” имала је прилику да разговара са Теодором и нешто више сазна о њој и њеном животу.

1. Како си дошла на идеју да учествујеш? 

Идеја за учествовање је дошла од мог рођака Бојана Говедарице. Овим путем бих га поздравила и захвалила му се још једном. Он већ неколико година учествује у пливању за Часни крст у Брчком. Кроз разговоре са њим, у мени се пробудила жеља да запливамо заједно. Постављала сам му питања, несигурна да ли доносим исправну одлуку, али што сам више слушала његове одговоре, жеља је била већа. Тако смо одлучили да се заједно припремамо и пријавимо за пливање.

2. Теодора, све честитке на побједи, с обзиром на то да су ове године временски услови били лоши, вода је набујала, да ли си имала страх?

Хвала Вам пуно. Истина је да су временски услови били јако лоши, али врхунска организација није дозволила да то утиче на сигурност пливача. Ниједног тренутка нисам осјећала страх због набујале Саве, јер је Драшко Ђуриц заједно са својим тимом одрадио одличан посао. Они су у сваком тренутку били ту за нас, шта год да нам је требало. Учинили су да нам тај дан буде још љепши и да га сви упамтимо.

3. Да ли ти је ово први пут да учествујеш у пливању за Часни крст?

Да, ово је први пут да учествујем и ако Бог да наставићу и наредних година. Ово је искуство које се не може описати ријечима. Свакога ко има жељу, позвала бих га да сљедеће године запливамо заједно. Надам се да ће то углавном бити дјевојке и да ћу имати и женског друштва.

4. Какав је осјећај побједити у овом традиционлном догађају? 

Ово је заједничка побједа свих нас. Пливање за Богојављенски крст за мене представља тест духовне снаге и вере у Бога. Сваки пливач жели и себе и друге напоменути на јединство, слогу, ширење љубави и мира, што мислим да смо ми у Брчком дефинитивно урадили. С обзиром да сам ове године била једини женски пливач, момци су ми дали предност и пустили ме да будем та која ће изнијети крст из ријеке. Мислим да су овим чином доказали да ово није никакво такмићење, већ да је побједник свако ко је тај дан скупио храброст и ушао у хладну воду.

5. Трећа си година Педагогије, зашто баш тај позив?

Од малих ногу сам показивала љубав према овој професији. Прво су то биле лутке којима сам мењала пелене, хранила их и успаљивала. Поред тога што волим дијецу, занима ме и рад са њима. Кроз праксу на факултету, схватила сам да сам изабрала прави позив и да се тиме желим бавити у животу.

6. Планираш ли послије студија остати у Републици Српској и управо ту радити жељени посао?

Да! Ја сам неко ко себе не види ни у једној страној држави. Мислим да је будућност у Републици Српској једини прави избор за мене.

7. Можеш ли нам рећи који је твој хоби и чиме се бавиш у слободно вријеме?

Слободно вријеме се трудим да искористим са пријатељима и породицом. Углавном је то одлазак у теретану, роштиљање са пријатељима, гледање филмова… Мој момак и ја  волимо да путујемо, обишли смо јако пуно места и градова, али мислим да нас нека мјеста тек чекају у будућности и надам се да ћемо то и испунити.

8. За крај, хоћеш ли учествовати и у наредним годинама у пливању за Часни крст?

Жељу и вољу свакако имам, ако Бог да здравља ово је тек почетак ове прекрасне приче.