Од побједе до катастрофе

Британски премијер Лиз Трас је за само шест седмица прошла пут од звјездане славе, након побједе у Конзервативној странци, до једне од најомраженијих особа у британској јавности – наводи “Геополитика”.
Својим контроверзним потезима успјела је да засјени и изненадни бљесак нове британске славе који се појавио након предуге саге везане уз спровод британске краљице Елизабете Друге.
Трасова је све упрљала неспретно, попут малог дјетета који не зна шта ради, а не политичара који има искуства и који сноси највећу одговорност управо за стање те исте нације.
Након невјероватне одлуке да смањи порез за богаташе и то у јеку кризе и дефицита британског буџета, која је на ноге дигла британску јавност, али и политичаре, Трасова је приморана да одигра на “све или ништа”.
Она је због те одлуке добила критике чак и од “великог брата” – предсједника САД Џоа Бајдена, што се врло ријетко догађа у односима два највећа савезника.
Бајден зна колико овакви “чудни” потези Лондона могу да наштете и интересима САД.
Лиз Трас је смијенила министра финансија, који је све и “закухао” мада је Трасова то морала знати и поставила другог, који је одмах по преузимању дужности прецртао све потезе свог претходника као да се баш ништа није догодило.
Такав начин функционисања владе по принципу – “ријешимо се лошег министра да не бисмо били одговорни сви на челу с премијером” – можда је примјерен неким другим земљама, али не и британском духу који добро зна одакле “смрди риба” и који увијек тражи оштре, а не козметичке резове по питању одговорности.
Међутим, тврдоглава Трас не жели да попусти, иако признаје своју грешку. Тако је изјавила како неће поднијети оставку упркос позивима низа посланика у владајућој Конзервативној странци.
Конзервативна странка сада се налази пред дилемом шта учинити.
Јер, популарност странке и премијера толико је ниска да је супарничка Лабуристичка странка, ни крива ни дужна, “скочила” у небеске висине и као никад у историји направила велику разлику у процентима популарности у односу на валадајуће “торијевце”, наводи се у тексту.
Међутим, с друге стране, конзервативци немају кога понудити као алтернативу самој Трасовој.
Бивши и садашњи министар одбране Бен Валас, који је у странци врло популаран, сада није заинтересован за премијерску фотељу и залаже се за стабилност у странци и земљи, и за нову шансу Трасовој.
Риши Сунак, најозбиљнији противкандидат у недавној предизборној кампањи за вођу странке односно премијера, поражен је у тој трци. А поражени тешко да више икад може бити лидер.
Контервативна странка ће у идуће двије седмице одлучити шта да ради – рескирати даљи гњев јавности а све се поклопило и са учесталим и све масовнијим протестима грађана против високих цијена или направити “оштар рез” изгласавањем неповјерења Трасовој и тиме изазвати нове унутрашње пођеле или чак раздор.
Нимало лака одлука за земљу коју прождире его њених политичара жељних повратку давно изгубљене империјалне славе за коју Велика Британија већ одавно нема довољно капацитета, прије свега економских.
Данас свијетом владају ипак неке друге империје – пуно веће и снажније, закључује “Геополитика”.
Извор: Срна/Бломберг








