Улазак српске војске у Бањалуку прије 104 године донио је овом граду, као и цијелој Крајини бакљу слободе која није угашена ни у најтамнијим тренуцима и искушењима Другог свјетског рата, као ни деведесетих година прошлог вијека када су читав српски народ покушали обесправити и прогласти туђинцем у својој земљи, оцијенио је Срни историчар Предраг Лозо.

“Улазак српске војске не само у Бањалуку, него и друге градове на нашим просторима током новембра 1918. године неки су од догађаја који употпуњују смисао вишевјековне борбе за слободу коју је водио српски народ”, рекао је Лозо уочи сутрашњег обиљежавања овог значајног историјског догађаја.

Према његовим ријечима, такви догађаји треба да буду српски национални датуми који нас враћају разумијевању смисла и данашњег постојања Републике Српске.

“Иако су илузије Југославије и југословенства давно разрушене и прескупа је цјена коју је српски народ платио за њих, у симболичком смислу идеал слободе тражи жртву, хероја и прегаоца”, истакао је Лозо.

Лозо је указао да је улазак српске војске у Бањалуку 21. новембра 1918. године имао велики симболички значја, посебно ако се посматра кроз ријечи једнога од осуђених на такозваном “велеиздајничком процесу” у Бањалуци Драгољуба Кесића које и данас стоје на једном карактеристичном споменику и плочи на бањалучком грбољу Свети Пантелија: “Јавите Србији да је волим”.

Он је навео да је сличне ријечи изговорио требињски свештеник Вид Парежанин док су га вјешали аустроугарски војници у Требињу 1914. године, истичући да су то била времена када су ријечи слобода и Србија били синоними, не само код нас него и широм савезничких земаља.

“Српски народ не смије да заборави да шта му је у смислу континуитета као колективу значило ослобођење и уједињење на крају Великог рата”, рекао је Лозо, напомињући да је 1918. година за већину српског народа и других народа који живе на овим просториима значила избављење из вишевјековног ропства под страним завојевачима.

Према његовим ријечима, у моментима када се побједничка српска војска враћа на своје територије након албанске Голготе, изгнанства органа и државе на Крфу и након јуначког пробоја Солунског фронта, док велики број срезова проглашава уједињење са Србијом, долази до отјелотворења вишевјековног идеала уједињења и ослобођења.

“Одлука о стварању Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца 1918. године, уз сва њена идеолошка ограничења која су се накнадно показала веома трагичним, значила је ослобођење и уједињење прије свега српског народа под народном династијом Карађорђевића”, поручио је Лозо.

Улазак српске војске у Бања Луку, 1918. (извор: Архив РТРС)

Предсједник бањалучког Удружења потомака и поштовалаца ослободилачких ратова 1912-1918.године Небојша Куштриновић, чији дједа је био српски добровољац и носилац Солунске споменице рекао је Срни да су Крајишници дали немјерљив допринос ослободилачком рату и пробоју Солунског фронта и да су већ од првих дана рата почели да приступају војсци Краљевине Србије.

Куштриновић закључује да су Крајишници, који су се борили у Првом свјетском рату, одувијек његовали дух и сјећање на ослободилачку борбу краљевске војске, те да су заувијек остали одани побједи извојеваној тих година.

У Бањалуци ће сутра, у организацији одбора влада Републике Српске и Србије за његовање традиција ослободилачких ратова, бити обиљежене 104 године од уласка српске војске у овај град.

Програм обиљежавања почиње 10.30 часова у Храму Христа Спаситеља гдје ће бити служен парастос за све убијене и погинуле цивиле и војнике у Првом свјетском рату.

У 10.50 часова предвиђено је полагање вијенаца и цвијећа на споменик бану Врбаске бановине Светиславу Милосављевићу, док је у 11.10 часова предвиђено обраћање званичника и умјетнички програм.

Обиљежавању ће присуствовати представници институција Републике Српске и Србије, српски представници у институцијама БиХ, Амбасаде Србије у БиХ, те делегација Града Бањалука.

Овом догађају присуствоваће и представници Трећег пјешадијског /Републиак Српска/ пука, представници невладиних организација проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата Републике Српске и НОР-а, Удружења потомака и поштовалаца ратних добровољаца 1912-1918. године, градских и општинских невалидних организација и грађана.

Улазак српске војске у Бањалуку 1918. године представља велики историјски догађај који је означио слободу за српски народ са ових простора након вишевјековног ропства под Турцима, те од 1878. године под Аустрогарском.

Након херојске борбе и пробоја Солунског Фронта 15. септембра 1918. године, српска војска је за 45 дана ослободила Београд, а у Бањалуку је ушла 21. новембра 1918. године.

У Првом свјетском рату погинуло је око 1,3 милиона Срба, готово трећина становништва тадашње Србије.

Извор: СРНА

Извор насловне фотографије: Политика