Догађаји

1074 — Борећи се против кршења целибата, папа Гргур III наредио екскомуникацију свих ожењених римокатоличких свештеника.
1230 — Битка код Клокотнице: Бугарски цар Јован Асен II наноси тежак пораз солунском цару Теодору Анђелу. Бугарска постаје водећа сила на Балкану, а у Србији 1234. епирског зета Стефана Радослава смењује бугарски зет Стефан Владислав.
1495 — Током опсаде Напуља, у војсци француског краља Шарла VIII појавила се епидемија сифилиса која се брзо проширила по целој Европи. Сматра се да су, дотад непознату болест, донели Колумбови морепловци с Новог континента.
1796 — Наполеон Бонапарта је оженио Жозефину де Боарне, удовицу бившег француског официра који је гиљотиниран за време Француске револуције.
1831 — Краљ Луј-Филип I основа Француску Легију странаца са седиштем у Алжиру.
1862 — Током Америчког грађанског рата догодио се први сукоб оклопних бродова између Монитора, брода армије Уније и брода Конфедералне војске Меримак. У четворочасовној бици ниједан брод није оштећен.
1905 — Сима Лозанић постаје први ректор Београдског универзитета.
1908 — Побуњени играчи АЦ МИЛАН оснивају Фудбалски клуб ИНТЕРНАЦИОНАЛЕ 1908 ФЦ.
1924 — Италија анектирала Ријеку, која је од потписивања југословенско-италијанског уговора у Рапалу, новембра 1920. имала статус независног града.
1942 — Јапанске инвазионе снаге су у Другом светском рату окончале заузимање индонежанског острва Јава, тада под холандском колонијалном влашћу.
1945 — Оружане снаге САД су касно увече отпочеле неселективно бомбардовање Токија запаљивим бомбама у коме је током ноћи побијено око 100.000 цивила.
1989 — Власти у Варшави и званично оптужиле совјетске службе безбедности за ликвидацију више од 4.200 пољских официра у Катинској шуми у пролеће 1940.
1991 — У Београду су избиле демонстрације против режима Слободана Милошевића који је организовао Српски покрет обнове.
1994 — Терористи Ирске републиканске армије извели први у серији минобацачких напада на лондонски аеродром Хитроу.
1999 — Ирански председник Мохамад Хатами допутовао је у Италију, што је била прва посета шефа иранске државе једној западној земљи од исламске револуције 1979.
2001 — У нападима албанских сепаратиста на село Лучане на југу Србије, погинуо један припадник српских снага безбедности, а двојица су рањена.
2002 — Поново отворен тунел Мон Блан у Алпима, након великог пожара у њему 1999. када је погинуло 39 особа.
2002 — У самоубилачкој експлозији у препуном кафићу Момент у Јерусалиму, у близини резиденције израелског премијера Аријела Шарона, погинуло је 13 а повређено више од 50 особа.
2022 — Подсекретар за политичка питања Сједињених Америчких Држава Викторија Њуланд признала је да су САД поседовале биолабараторије у Украјини искључиво у домену медицинских истраживања и позвала украјинске власти да хитно уништи лабараторијске просторије да не би пале у посед руске војске.

Рођења

1454 — Америго Веспучи, италијански морепловац и истраживач. (прем. 1512)
1749 — Оноре Мирабо, француски политичар из периода Француске револуције. (прем. 1791)
1753 — Жан Батист Клебер, француски генерал. (прем. 1800)
1758 — Франц Јозеф Гал, немачки физиолог. (прем. 1828)
1814 — Тарас Шевченко, украјински писац и сликар. (прем. 1861)
1824 — Лиланд Станфорд, амерички индустријалац и политичар, оснивач Универзитета Станфорд. (прем. 1893)
1890 — Вјачеслав Молотов, совјетски политичар и дипломата. (прем. 1986)
1892 — Маћаш Ракоши, мађарски политичар. (прем. 1971)
1903 — Нада Пурић, учесница Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије. (прем. 1941)
1918 — Мики Спилејн, амерички писац. (прем. 2006)
1920 — Фрањо Михалић, југословенски атлетичар и атлетски тренер. (прем. 2015)
1929 — Зилур Рахман, бангладешки политичар, председник Бангладеша (2009—2013). (прем. 2013)
1934 — Јуриј Гагарин, руски космонаут и први човек у космосу. (прем. 1968)[
1934 — Милан Мушкатировић, југословенски ватерполо голман. (прем. 1993)
1940 — Раул Хулија, порторикански глумац. (прем. 1994)
1942 — Џон Кејл, велшки музичар, композитор и музички продуцент.
1943 — Боби Фишер, амерички шахиста. (прем. 2008)
1947 — Жарко Кораћ, српски психолог и политичар.
1950 — Милић Вукашиновић, српски музичар.
1954 — Боби Сандс, ирски политичар.

Смрти

1888 — Вилхелм I Немачки, пруски краљ (1861) и немачки цар (рођ. 1797)
1895 — Леополд фон Захер-Мазох, аустријски писац. (рођ. 1836)
1918 — Франк Ведекинд, немачки књижевник. (рођ. 1864)
1964 — Паул фон Летов-Форбек, немачки генерал. (рођ. 1870)
1988 — Курт Георг Кизингер, немачки политичар. (рођ. 1904)
1992 — Менахем Бегин, бивши премијер Израела. (рођ. 1913)
1994 — Чарлс Буковски, амерички писац. (рођ. 1921)
1996 — Џорџ Бернс, амерички глумац. (рођ. 1896)
1997 — Биги Смолс, амерички репер. (рођ. 1972)
2001 — Михајло Костић Пљака, српски глумац. (рођ. 1933).[
2019 — Слободан Жуњић, српски филозоф и историчар филозофије.