Хорхе Луис Борхес – ГВОЗДЕНИ НОВЧИЋ
Ево гвозденог новчића.
Питајмо оба супротна лика
и она ће бити одговор на упорно питање
које нико себи није поставио:
Зашто је човеку потребно
да га нека жена воли? Да видимо.
У вишим сферама се преплићу
четвороструки свод који држи потоп
и непроменљиве звезде планетаријума.
Адам, млади отац, и млади Рај.
Вече и јутро. Бог у сваком бићу.
У томе чистом лавиринту је твој одраз.
Опет бацимо гвоздени новчић
који је и чаробно огледало.
Његово наличје је нико ништа и тама и слепило.
То си ти. Оба гвоздена лика дају само један одјек.
Твоје руке и твој језик сведоци су неверни.
Бог је неухватљиви центар прстена.
Он не хвали нити куди.
Најбоље дело: заборав.
Зашто те нису хтели волети?
У сенци другог тражимо своју сенку;
у огледалу другог своје сопствено огледало
• Превела Валентина Шекарић
