Српска православна црква и њени вјерници данас молитвено прослављају преподобног Јевтимија Великог.

ТИХО И НЕЧУЈНО АЛ УВЕК У ВРЕМЕ ОН СТИГНЕ ДА ПОЖЊЕ И ДА БАЦИ СЕМЕ.

Рођен у јерменском граду Мелитини близу реке Еуфрата око 377. године, од родитеља племенитих и знаменитих. Јединац син, рођен по молитви своје мајке Дионисије, која имаде небеско неко виђење о рођењу Јефтимијевом. Од младости подвизавао се, најпре у близини свога града, а потом, пошто посети Јерусалим у двадесет деветој години живота, у пустињи између Јерусалима и Јерихона, назватој Фаре.

Испуњавао је све дане и ноћи молитвом, унутрашњим богомислијем, созерцањем и трудом тјелесним. Око њега се сабраше многи ученици, од којих су неки славни светитељи, као: Кириак Отшелник, Сава Освећени, Теоктист и други. По Божијем дару био је велики чудотворац: изгонио демоне, лијечио тешке болести, извео воду у пустињу, умножио хљеб, прорицао. Монахе је учио трудољубљу говорећи: “Ако ви без свога труда једете хљеб, значи ви једете туђи труд”. Кад су нека млађа братија хтјела постити више од других, он им то забрани и нареди да долазе за општу трпезу, да се не би погордили од свог сувишног поста. Још је говорио да није добро за монаха да прелази с мјеста на мјесто, јер, вели: “Дрво које се често пресађује, не доноси плода”. Ко год жели да чини добро, може га чинити на оном мјесту где је. О љубави је говорио: “Што је со хљебу, то је љубав осталим врлинама”.

Прве недјеље Часног Поста он се удаљавао у пустињу и тамо остајао у молчанију и богомислију до пред Васкрс. За његова живота створи се у близини његове пећине огромна лавра која је послије вијековима била препуна монаха као кошница пчела. Посљедња му је заповијест била, да се у манастиру држи гостољубље и да капија манастира никад не буде затворена. Упокојио се у деведесет седмој години живота. На погребу му је био и патријарх јерусалимски Анастасије. Цио дан патријарх је чекао, док је огромна маса народа цјеливала светитеља и тек увече успију да доврше опијело. Седмога дана по смрти јави се Јевтимије своме ученику Доментијану, сав свијетао и радостан. Преподобни Јевтимије у истини био је прави син свјетлости. Упокојио се 473. године.

Тропар (глас 4):

Весели се неплодна пустињо и радуј се, не рађајући у боловима, јер у теби умножи дјецу муж који ка небу стреми, насадивши их побожношћу, васпитајући их уздржањем и узводећи их ка савршеним врлинама: Његовим молитвама, Христе Боже, умири живот наш.

Свети Николај Велимировић, Пролог, 2. фебруар / 20. јануар.