Српска православна црква и њени вјерници данас молитвено прослављају преподобну Меланију Римљанку И Светог Доситеја Загребачког Исповједника.

Рођена у Риму од родитеља благочестивих и врло богатих. Присиљена од родитеља ступила у брак с неким знаменитим младићем Апинијаном. Родивши друго дијете она се тешко разболи и рече мужу своме да ће оздравити само тако ако се он закуне пред Богом да ће убудуће с њом живјети као брат са сестром. Муж се закле и Меланија од духовне радости и тјелесно оздрави.

Пошто би Богу угодно да им узме обоје дјеце, то се они ријеше да распродаду сва своја имања и расточе на убоге, на цркве и манастире. Путовали су по многим земљама и градовима свуда чинећи добра дјела од свог богатства. Посетили су знамените духовнике у горњем и доњем Мисиру и од њих се много научили и надахнули. За све то вријеме Меланија се подвизавала у строгом посту, срдачној молитви и читању Светог Писма. Имала је обичај да сваке године три пут прочита цијело Свето Писмо, Стари и Нови Завјет. Са својим мужем живјела је као са својим братом и саподвижником. Дошавши у Александрију, приме благослов од светог Кирила патријарха. Потом оду у Јерусалим и настане се на Гори Јелеонској. Ту се Меланија затвори и сва предаде богомислију, посту и молитви. И проживје тако четрнаест година. Потом изађе да послужи другима ка спасењу. Основа мушки и женски манастир. На позив свога рођака, сенатора Волусијана, незнабошца, оде у Цариград и обрати овога у вјеру Христову (што не могаше учинити ни сам блажени Августин). Потом се опет врати на Гору Јелеонску, гдје се и представи Богу 439. године у педесет седмој години свога живота.

Тропар (глас 8):

У теби се, мати, сигурно спасе боголикост, јер си примивши Крст, слиједила Господа Христа. Дјелима си учила презирати тијело, желећи више за душу ствари бесмртне, зато и са Анђелима, Света Меланијо, радује се дух твој.

    Свети Доситеј Загребачки Исповедник

Митрополит Доситеј Васић рођен је у Београду 5. децембра 1887. године. Гимназију и богословију завршио је у родном граду, а Духовну академију са степеном богословља у Кијеву 1904. године. Након двогодишњих студија богословских и философских наука на Берлинском универзитету, студирао је у Лајпцигу и експирименталну философију. Монашки постриг и чин јерођакона примио је још као ученик Богословије. За суплента Богословије Светог Саве у Београду постављен је 1907, а двије године касније (1909) наставио је студије на Сорбони. Крајем 1910. године прешао је у Женеву гдје је боравио све до објаве Балканског рата. Свети архијерејски синод изабрао га је маја 1913. године за епископа. Исте године, 25. маја посвећен је за епископа Нишког. Почетком Првог свјетског рат, послије низа неприлика, владика Доситеј је интерниран. У своју Епархију вратио се тек 1918. године. Послије нормализације стања, владика Доситеј је изабран за потпредседника Средишњег архијерејског сабора и у том својству је учествовао у преговорима са Цариградском патријаршијом. Три године провео је на мисионарском раду у Чехословачкој. За првог архијереја новоустројене Загребачке епархије постављен је 1931. године. Његов боравак у Загребу упамћен је по бројним харитативним делима. У овом граду основао је и православни манастир посвећен Светој Петки. За вријеме болести патријарха српског Варнаве, као најстарији члан Светог архијерејског синода водио је послове Српске цркве. Послије патријархове смрти, до избора новог патријарха 1938. године, владика Доситеј је администрирао Београдско-карловачком архиепископијом. По избијању Другог светског рата митрополит Доситеј је ухапшен и заточен у затвору загребачке полиције у Петрињској улици. Као тежак болесник премјештен је у болницу гдје је мучен и злостављан од тамошњих часних сестара. Тако измучен, у бесвјесном стању, стигао је у Београд, у манастир Ваведење, гдје га је брижно неговало сестринство овог манастира. Од тешких посљедица злостављања умро је 13. јануара 1945. године у манастиру Ваведењу и сахрањен у порти овог манастира.

Тропар (глас 1):

Православија наставниче, благочестија учитељу и чистоти, всељенија свјетилниче, Ахијерејев Богодохновеноје удобреније Доситеје премудре: ученми твоими всја просвјетил јеси, цјевнице духовнаја, моли Христа Бога спастисја душам нашим.

Свети Николај Велимировић, Пролог, 13. јануар / 31. децембар.