Српска православна црква и њени вјерници данас молитвено прослављају Светог пророка Данила, те Светог преподобномученика ђакона Авакума и игумана Пајсија.

Сав предан Богу, свети Данил од ране младости добио је од Бога дар велике видовитости. Његова слава међу Јудејима у Вавилону почела је онда када је он изобличио два похотљива и неправедна старца, судије јудејске, и спасао цјеломудрену Сосану (Сузану) од неправедне смрти. А његова слава међу Вавилонцима почела је од онога дана када је он погодио и протумачио сан цару Навуходоносору. Зато га цар учини кнезом на свом двору. Кад цар направи златног идола у пољу Деиру, три отрока не хтједоше се поклонити идолу, због чега бише бачени у пећ огњену. Но ангел се Божји јави у пећи прохлади огањ, тако да отроци шетаху по пећи, неповријеђени од огња, и појаху: “Благословен јеси Господе отаца наших”. И видје цар то чудо и бјеше ужаснут. Па изведе цар отроке из пећи и обасу их великим почастима. У вријеме цара Валтазара, када цар једном на пиру јеђаше и пијаше са гостима својим из освећених судова, узетих из храма Јерусалимскога, невидљива рука написа на дувару три ријечи: мани, текел, фарес. Те ријечи нико не могаше протумачити осим Данила. Те ноћи цар Валтазар би убијен, Два пута Данил би бачен у јаму лавовску због вјере у једнога живога Бога. И оба пута Господ га спасе и оста у животу. Видје Данил Бога на пријестолу са ангелским силама, виђао ангеле, проницао у будућност појединих људи, царства и васцијелог рода људског, прорекао вријеме доласка Спаситеља на земљу. Према светом Кирилу Александријском Данил и три отрока доживјеше у Вавилону дубоку старост и бише мачем посјечени због вјере праве. Када Ананија посијекоше, Азарије прострије одећу своју и прихвати главу његову; потом Азаријину главу прихвати Мисаил, а Мисаилову Данил. Ангел Божји пренесе тијела њихова у Јудеју на гору Гевалску и положи под камен. По предању, ова четири Божја угодника усташе у вријеме смрти Господа Христа и јавише се многим па опет заснуше. Данил се рачуна међу четири велика пророка (Исаија, Јеремија, Језекиљ и Данил). Живио и пророковао на пола хиљаде година прије Христа.

Тропар (глас 2):

Велика су дјела вјере! Усред пламене ријеке, света три младића се радоваху, као да су на освјежавајућој води, и пророк Данило се јавља лавовима као пастир овцама: Њиховим молитвама, Христе Боже, спаси душе наше.

Преподобни новомученици: Пајсије и Авакум

Пајсије бјеше игуман манастира Трнаве код Чачка, а Авакум његов сабрат и ђакон. Обојица као хришћани набијени од Турака на колац, у Београду на Калемегдану 17. децембра 1814. године. Носећи свој колац кроз улице београдске храбри Авакум је пјевао. Кад га је мајка с плачем молила, да се потурчи, да би сачувао свој живот, одговори јој овај дивни Христов војник: “Мајко моја на мл’јеку ти хвала Ал’ не хвала на твоме савјету: Срб је Христов, радује се смрти…”

Тропар (глас 4):

Као истинити војници Христови, кротошћу и смирењем засијасте, и за Христа добро пострадасте, свети мученици Пајсије и Авакуме, али смрт ваша велегласно свима говори: Љепше је за Христа и отаџбину страдати, него без Христа и васцијели свијет задобити.

Свети Николај Велимировић, Пролог, 30 / 17. децембар.