Версајским споразумом званично је окочан Први, али је уједно покренут Други свјетски рат. Због чега?

Насловна слика: Вилијам Орпен: Потписивање мира у Сали огледала
Европске земље су Версајским споразумом одлучиле да оштро казне Њемачку за Први свјетски рат. Та одлука је убрзо скупо коштала читав свијет.
Двадесет и осмог дана јуна 1919. године, недалеко од Париза, европски великодостојници окупили су се у Версајској палати да потпишу један од најомраженијих уговора у историји. Након више месеци од Дана примирја, када је 11. новембра 1918. године у специјалном вагону команданта Фердинанда Фоша Њемачка потписала капитулацију, Версајским уговором је и формално окончан Први свјетски рат и, у исто време, истим споразумом постављен је и темељ за Други свјетски рат.
Више од 65 милиона људи борило се у Првом светском рату, који је однео животе више од 8,5 милиона припадника војске и најмање 6,6 милиона цивила. Рат је десетковао пољопривредно земљиште и градове широм Европе. Према мишљењу многих, крива је била Њемачка. Иако су савремени историчари још увијек подељени око тога ко је одговоран за Први светски рат, споразум је окривио и казнио Немачку.

Извор: Sky News
Од идеализма до казне
Током Првог свјетског рата, амерички предсједник Вудро Вилсон предложио је четрнаест тачака, свјетски мировни план који је укључивао оснивање Друштва народа како би се осигурала безбједност у Европе и спречило да државе потпишу тајне уговоре о узајамној заштити. Велики део тог идеалистичког плана пропао је већ током преговора јер су друге савезничке нације биле фокусиране на споствене репарације.
Сам уговор се заснивао на томе да се Њемачка окриви за рат. Документ је Њемачкој одузео 13 одсто територије и десетину њеног становништва. Регија Рајна је окупирана и демилитаризована, а ново Друштво народа је присвојило немачке колоније.
Њемачка војска је смањена је на 100.000 људи и земљи је забрањено да регрутује војнике. Већина оружја је заплењена, а морнарица је остала без великих бродова. Њемачка је била принуђена да свом цару, Вилхелму II, суди за ратне злочине. Споразум је од Њемачке захтевао да плати казну која је еквивалентна данашњих 33 милијарде евра.
Европски лидери потписали су споразум у Дворани огледала у Версајској палати, на мjесту где је створено Немачко царство и где је отац Вилхелма II крунисан за цара 1871. године.
Последице уговора
Иако је постојала стварна жеља за миром након катастрофалног рата, споразум није постигао очекиване ефекте. Адолф Хитлер га је веома брзо почео да га поткопава и стално га је кршио током 1930. године. Бесни због онога што су сматрали “наметнутим миром”, десничарски оријентисаним немачким политичарима овај споразум је био повод за националистичко уједињавање.
Огромне репарације и плаћања смањиле су индустријску производњу у земљи, а друге силе су изазвале хиперинфлацију 1920-их, што је све играло улогу у економској нестабилности Велике депресије.
Последњу рату свог ратног дуга Немачка је отплатила 2010. године, 99 година након ступања на снагу Версајског споразума. До тада су имали још један свјетски рат иза себе. Данас Версајски уговор остаје студија о томе како, када је у питању рат, нежељене последице могу нађачати чак и најбоље намере.
Извор: Национална географија








