Српска православна црква и њени вјерници данас молитвено прослављају Светог Апостола и јеванђелиста Матеја – Матијевдан.

Бјеше Матеј, син Алфејев, најприје цариник (тј. закупац и скупљач пореза, или митар), и као таквога видје га Господ у Капернауму и позва: хајде за мном. И уставши отиде за њим (Мат. 9, 9). По том Матеј приреди дочек Господу у својој кући и ту даде повод, да Господ искаже неколике велике истине о своме доласку на земљу. По пријему Св. Духа Матеј свети проповиједаше Јеванђеље у Партији, Мидији и Етиопији, земљи црначкој. У Етиопији постави за епископа некога Платона, сљедбеника свога, а он се повуче у молитвену самоћу у гору, где му се Господ јави. Крсти жену и сина кнеза те земље, због чега се кнез веома расрди, и посла једну стражу да доведе Матеја к њему на суд. Војници одоше и вратише се кнезу говорећи, да чуше глас Матејев али га никако не могоше очима видјети. Тада кнез посла другу стражу. Када се и ова стража приближи апостолу, овога облиста свјетлост небеска, тако силна, да војници не могоше у њега гледати, но испуњени страхом бацише оружје и вратише се. Тада кнез сам пође. Приближивши се св. Матеју, засија од овога такав блијесак, да кнез наједанпут ослијепи. Но апостол свети бјеше милостива срца: он се помоли Богу, и кнез прогледа, – нажалост, прогледа само тјелесним очима, али не и духовним. Он ухвати св. Матеја и стави га на љуте муке. Наиме, у два маха ложаше велики огањ на прсима његовим. Но сила Господња сачува га жива и неповријеђена. Тада се апостол помоли Богу и предаде дух свој Богу. Кнез нареди те и тијело мучениково положише у оловни сандук и бацише у море. Светитељ се јави епископу Платону и рече му о своме тијелу и сандуку, гдје се налази. Епископ оде и изнесе сандук са тијелом Матејевим. Видјевши ово ново чудо кнез се крсти и прими име Матеја. Затим остави кнез сву сујету свјетску и прими чин презвитерски, и богоугодно послужи цркви. Када умрје Платон, јави се овоме Матеју апостол Матеј и усавјетова га да се прими епископства. И тако он се прими епископства и би пастир добри многе године, док га Господ не позва у царство Своје бесмртно. Св. Матеј апостол написао је Јеванђеље на јеврејском језику, које је убрзо преведено на грчки, и на грчком до нас дошло, док се оно на јеврејском изгубило. За овога Јеванђелиста каже се, да никада није јео месо, него се хранио поврћем и воћем.

Тропар (глас 3):

Усредно от митници ко звавшему владицје Христу, јавлшусја на земљи человјеком за благост, тому посљедовав, апостол избраниј јавилсја јеси и благовјестник јевангелија всељењеј велегласен. Сего ради чтима честнују памјат, твоју, Матеје богоглагољиве, моли милостиваго Бога, да грјехов остављеније подаст душам нашим.

Свети Николај Велимировић, Пролог, 29 / 16. новембар.