Вирус Nipah – све што треба знати

Шта је вирус Nipah?

Virus Nipah (NiV) је зоонотски вирус, што значи да се преноси са животиња на људе. Припада роду Henipavirus у оквиру породице Paramyxoviridae, и изазива теже болести код људи и неких животиња. Први пут је идентификован 1998–1999. године током епидемије у Малезији и Сингапуру, када се велики број људи заразио кроз контакт са свињама, а више од 100 људи је умрло. (Wikipedia)

Природни носиоци вируса су воћни летећи мишеви (Pteropus), који се не разболевају, али могу пренијети вирус на друге животиње или људе. (UK Health Security Agency Blog)

Како се вирус шири?

Virus Nipah може да се пренесе на више начина:

1. Са животиња на људе – контакт са зараженим животињама (на примјер, свиње, мачке, пси, коњи) или њиховим излучевинама. (UK Health Security Agency Blog)
2. Контаминирана храна – конзумирање воћа или сока који су били у контакту са излучевинама заражених мишева; у Бангладешу је често повезано са сијечом сока палминог дрвета који су контаминирали мишеви. (UK Health Security Agency Blog)
3. Са човјека на човјека – директним контактом са телесним течностима заражених, посебно у здравственим установама или код блиских контаката. (ECDC)

Овакав човек–човјек пренос није најчешћи, али је познат и могућ. (Communicable Diseases Agency)

Фотографија направљена у програму вјештачке интелигенције

Симптоми болести

Након што особа буде инфицирана, симптоми обично почињу неколико дана касније. Почетни знаци су неспецифични и подсећају на грип:

• повијена температура
• главобоља
• болови у мишићима
• умор
• кашљање и отежано дисање у тежим случајевима

Ако се болест погорша, може доћи до енцефалитиса (упале мозга), што узрокује повишену конфузију, нападе и у најтежим случајевима кому у року од 24–48 сати. (Index.hr)

Неки који преживе тежак облик болести могу остати са дугорочним неуролошким посљедицама, као што су конвулзије или промјене у понашању. (ECDC)

Смртност и ризик

Virus Nipah има велику стопу смртности у случајевима када инфицирани развије озбиљну болест – од 40% до 75% заражених умире, у зависности од варијанте и доступности здравствене заштите. (Wikipedia)

Постоје извештаји који наводе чак и вишу смртност у неким епидемијама, али те бројке могу варирати. (slobodnadalmacija.hr)

Да ли постоји лијек или вакцинa?

Тренутно не постоји одобрен специфичан лијек нити вакцина за вирус Nipah. (ECDC)

Лијечење се углавном састоји од подржавајуће медицинске неге – одржавање виталних функција пацијента и контролисање симптома. (World Health Organization)

Постоје истраживања и клинички покушаји са експерименталним вакцинама, укључујући неке у Бангладешу, али ништа још није званично одобрено. (Al Jazeera)

Извор фотографије: Катера

Историја појављивања

Неке веће епидемије и појаве Nipah вируса:

• 1998–1999, Малезија и Сингапур – први идентификовани случај и велики број случајева са високим бројем жртава. (Wikipedia)
• 2001 и 2007, Индија и Бангладеш – ранији случајеви у региону Бенгал. (Wikipedia)
• 2018 и 2021, Керала (Индија) – поновљени избијaња са зарaзама и смртима. (Wikipedia)
• 2026, Западни Бенгал (Индија) – најновије случајеве инфекције који су привукли пажњу здравствених власти и подигли здравствени надзор у регији. (ECDC)

Како реагују власти и свијет?

Због најновије појаве у Индији, неке земље у Азији увеле су појачани здравствени надзор на аеродромима и контролу путника који долазе из подручја са случајевима, као што су Тајланд, Малезија, Непал и Индонезија, како би се спречило ширење. (ECDC)

Стручњаци наглашавају да је ризик од велике глобалне епидемије низак у овом тренутку, али да је приправност и брза детекција кључна за контролу избијања. (ECDC)

Шта треба знати као савјет за путнике?

• избегавајте контакт са дивљим животињама, посебно летећим мишевима
• не конзумирајте сиров сок или воће које може бити контаминирано
• прање и кување воћа и поврћа може смањити ризик од инфекције (ECDC)

Основни закључак

Virus Nipah је озбиљан и потенцијално смртоносан вирус који се може пренијети са животиња на људе и преко блиског контакта. Иако нема одобреног лијека или вакцине, континуирани надзор, рана детекција и мјере здравствене контроле могу помоћи у сузбијању ширења. (Wikipedia)