Извор фотографије: palelive.com

Студентска бригада, чијих је 89 припадника дало животе за Републику Српску, била је једна од најчаснијих епизода из историје Одбрамбено-отаџбинског рата, а митровданским офанзивама источна Херцеговина је одлучно рекла не геноциду какав се догодио у НДХ, истакли су аутори књига које говоре о овим темама.

На Међународном Сајму књига у Београду јуче је промовисано издање Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица “Студентска бригада Војске Републике Српске”, али и књига “Одсутна одбрана: митровданске офанзиве на источну Херцеговину 1992. и 1994” Предрага Лозе.

Горан Латиновић је испричао да је војно-политичка ситуција у којој се 1994. године нашла Република Српска довела до мобилизације студената оба јавна универзитета у Српској, те да је у саставу Првог Крајишког корпуса формирана Прва студентска пјешадијска лака бригада Војске Републике Српске, која је имала више од 2.100 припадника.

Извор фотографије: Новости

Он је указао да је постојање студентске бригаде једно од специфичности Одбрамбено-отаџбинског рата Републике Српске и да се никада раније није десило да су студенти мобилисани и груписани у једну бригаду.

“Студентска бригада је обавила све задатке које је пред њу поставила Команда Војске Републике Српске”, истакао је Латиновић.

Латиновић је навео да су се након демобилизације студенти вратили уобичајеним обавезама, да би већ у августу 1995. године поново били мобилисани.

“Студентска бригада била је једна од најтрагичнијих страница у историји универзитета у Бањалуци. Студенти су када је било потребно служили својој отаџбини и показали да је то било историјско доба српског народа”, рекао је Латиновић.

Латиновић је, говорећи о Лозиној књизи о митровданским офанзивама истакао да научници у сваком озбиљном проучавању узрока стварања Републике Српске на сваком кораку виде да је основни узрок страх да се српском народу не понови оно што се десило од 1941. до 1945. године.

Он је истакао да је књига “Одсутна одбрана” о митровданским офанзивама на источну Херцеговину једна од најзанимљивијих до сада написаних из историје Републике Српске, која обилује низом занимљивих података, а методолошки је на нивоу докторске дисертације.

Лозо је подсјетио да је рат са територије Хрватске свјесно пренесен на територију БиХ, а Херцеговина је, осим Посавине, било једно од главних жаришта преноса.

Извор фотографије: Слободна Херцеговина

Он је оцијенио да се генерација, која је учествовала у митровданским офанзивама и одбранила Невесиње, Херцеговину и јужни крак Републике Српске, тим биткама везала у епској вертикали Херцеговине, која траје још од устанака против османлија, а да су ексхумације јама почетком деведесетих година “отвориле очи херцеговачком народу да не дозволи да се понови 1941. година”.

“Мислим да је та генерација управо офанзивама рекла одлучно не новом егзодусу, као што је и Република Српска рекла одлучно не геноциду какав нам се догодио у НДХ”, рекао је Лозо.

Он је истакао да јунаци тих офанзива, обични борци, данас живе са осјећајем поноса и везаности за оне људе који су заједно са њима прошли митровданске офанзиве.

“Мислим да је прича о митровданским офанзивама већ ушла у црквено-народно памћење. Оно што не уђе у црквено-народно-литургијско памћење код Срба, оно у колективној свијести за 50 и 100 година као и да се није десило”, закључио је Лозо.