У Храму Светог Саве у Блажују данас је служен парастос невиним жртвама егзодуса сарајевских Срба, а старјешина ове цркве протојереј Дарко Даниловић је у бесједи говорио о страдалништву српског живља које се 1996. године морало иселити из Рељева, Хаџића, Илијаша, Вогошће, Илиџе, Новог Сарајева и осталих мјеста.

“Молитвено се присјећамо тих тешких и мучних дана, тужне колоне сарајевских Срба који су огњишта напуштали по снијегу и мразу и одлазили у неизвјесност, носећи са собом нешто мало покретне имовине, али и земне остатке преминулих чланова породица и предака”, рекао је Даниловић.

Он је рекао да Срби памћењем, поштовањем и посјећивањем Храма Светог Саве у Блажују и православних гробаља у Федерацији БиХ свједоче о вишевјековном постојању овог народа на овим просторима.

Парастосу у блажујској цркви присуствовали су градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић и предсједник Скупштине града Бранко Короман.

“Данас обиљежавамо и 30 година од статутарне одлуке о оснивању града Српско Сарајево тог 13. марта 1993. године у Вогошћи. Ово је прилика да прославимо тај датум, али и да се вратимо на мјесто одакле су Срби 1996. године кренули у егзодус и да свим српском страдалницима током Одбрамбено-отаџбинског рата, уз помоћ свештеника блажујског храма, одамо помен и дужну почаст”, рекао је Ћосић новинарима.

Истичући да је стабло снажно онолико колико му је јак коријен, он је поручио да човјек најбоље спозна сам себе ако се врати својим коријенима, а коријен Српског Сарајева управо је у поменутим српским насељима, док су данас “стабло и шума” на другом мјесту, у граду Источно Сарајево и њеним удруженим општинама”.

“Српски народ има дугу историју и традицију, и некада их је било далеко више него сада на овим просторима који су неправедно припали Федерацији БиХ. Због тога наша је дужност да његујемо културу сјећања и памћења и да се са поносом сјећамо наших српских предака, добрих људи и честитих домаћина”, истиче Ћосић.

Он поручује да су жртве сарајевских Срба и изградња Источног Сарајева били коријен и залог стварања Републике Српске.

Ратни директор болнице “Жица” чувени доктор Милан Пејић није могао да сакрије емоције које су га преплавиле када је покушао да се присјети неких трагичних и тужних догађаја који су се дешавали српским домаћинима и њиховим породицама, који су почетком 1996. године напуштали вјековна огњишта и одлазили у непознато, али са вјером у Републику Српску и будућност српског народа, ма гђе да ће он да живи и егзистира.

“Сва моја сјећања на то вријеме су тужна. Тешко ми ја и сада да причам о томе. Сузе ми бране да се сјетим групице Срба који су у колони, на запрежним колима заставом, цвијећем и бронзама окићеним, пјевали српске изворне пјесме обучени у народне ношње, а да нису знали ни куда иду, ни куда воде своје најмилије”, рекао је доктор Пејић.

Он је истакао да му се слика уплакане старице која је испред себе гурала козу у “циварама” /ручним колицима/ са неколико завежљаја дубоко урезала у памћење, а овакве слике су му болно свјеже и данас.

У Источном Сарајеву у поподневним часовима ће бити одржана свечана сједница Скупштине града поводом 30 година од његовог формалног настанка, а највише признање – Грб града за допринос његовом развоју биће додијељено предсједницима Републике Српске Милораду Додику и Србије Александру Вучићу.

Признање за допринос развоју Источног Сарајева – Грб града биће додијељен и Владама Републике Српске и Србије, те Митрополији дабробосанској Српске православне цркве за предан рад на очувању духовности и саборности православног српског народа Сарајевско-романијске регије.

На свечаној сједници биће усвојена Резолуција о правцима даљег развоја у којој ће посебно бити истакнуто све што овај град баштини кроз традицију и историју.

Посебна признања биће уручена општинским борачким организацијама, а захвалнице скупштинама шест градских општина и одборницима првог сазива Скупштине Српског града Сарајева, најављено је из Градске управе.

Извор: СРНА

Фотографија: РТРС