Данас се навршава 20 година од убиства Зорана Ђинђића, првог демократски изабраног премијера у Србији и председника Демократске странке.

Зоран Ђинђић убијен је 12. марта 2003. године, испред Владе у Немањиној 11, а на њега је пуцао снајпером припадник Јединице за специјалне операције (ЈСО) Звездан Јовановић.

За његово убиство су на по 40 година затвора осуђени некадашњи командант ЈСО Милорад Улемек Легија и Јовановић као непосредни извршилац као и десеторица саучесника, док су двојица вођа „земунског клана” Душан Спасојевић и Миле Луковић Кум убијени у полицијској акцији приликом хапшења.

Ђинђић је сахрањен у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду, уз присуство више од 70 страних државних делегација, док је у погребној поворци било више стотина хиљада грађана. За вријеме Ђинђићевог мандата покренут је процес демократизације друштва и корјенитих економских и социјалних реформи.

Рођен је 1. августа 1952. године у Босанском Шамцу, а дипломирао на Филозофском факултету у Београду 1974. године, да би докторирао 1979. године на Универзитету Констанц, гдје је радио као асистент, а до 1990. године боравио је у Њемачкој и на универзитетима и институтима друштвених наука у Бону и Франкфурту. У Србију се враћа 1990. године и постаје један од оснивача ДС. Ђинђић је заједно са другим српским интелектуалцима, дисидентима и продемократским активистима основао Демократску странку, засновану на темељима и сличном концепту предратне Демократске странке Љубомира Давидовића. Постао је председник Извршног одбора партије 1990. године, када је добио и посланички мандат у Скупштини Србије. За председника Демократске странке, умјесто дотадашњег Драгољуба Мићуновића, изабран је 1994. године.

Ђинђић је изабран за председника Владе Србије 25. јануара 2001. године и ушао је у историју као први демократски изабран премијер Србије, после пада Слободана Милошевића са власти.

На месту премијера био је до 12. марта 2003. године, када је на њега пуцано испред зграде Владе Србије, после чега је превезен у Ургентни центар, где је после покушаја реанимације, убрзо преминуо.

Његово убиство многи анлитичари и политичари тумачили су као намјеру да се заустави процес демократизације и модернизације друштва и корјенитих економских и социјалних реформи након пада режима Слободана Милошевића.