Догађаји

1848 — У Паризу избила револуција изазвана привредном кризом. Под притиском устаника краљ Луј Филип абдицирао, а 24. фебруара проглашена Друга република која је опстала до децембра 1852, када се Шарл Луј Наполеон прогласио за цара као Наполеон III.

1882 — Кнез Милан Обреновић Србију прогласио за краљевину, а себе за краља. Кнез постао 1868. после убиства његовог рођака, кнеза Михаила, а власт преузео од намесника 1872, с пунолетством.

1967 — Нападом на северновијетнамске трупе северно од Сајгона америчке и јужновијетнамске снаге почеле највећу заједничку операцију у Вијетнамском рату.

1993 — Савет безбедности Уједињених нација једногласно усвојио резолуцију о покретању поступка за оснивање Међународног суда за кривично гоњење одговорних за озбиљна кршења међународног хуманитарног права извршена на територији СФРЈ.

1997 — Шкотски научници у Розлину су објавили да је одрасла овца названа Доли успешно клонирана.

1997 — У свом билтену “Члирими”, једна од оружаних групација косовских Албанаца “Национални покрет за ослобођење Косова” позвао косовске Албанце на оружани народни устанак као једини пут који гарантује слободу и победу над српским окупатором.

2001 — Међународни суд за ратне злочине у Хагу осудио Драгољуба Кунарца, Радомира Ковача и Зорана Вуковића на 28, 20 и 12 година затвора због силовања и поробљавања муслиманских жена и девојчица у Фочи од јуна 1992. до фебруара 1993.

2014 — У Кијеву извршен државни удар и прекршен споразум потписан дан раније између власти и опозиције након упада неколико десетина екстремних десничара у Врховну Раду приликом повлачења полиције, што је довело до свргавања са власти регуларно изабраног председника Виктора Јануковича и постављање на то место новоизабраног председника скупштине Александра Турчинова који је расписао ванредне председничке изборе за 25. мај.

Рођења

1732 — Џорџ Вашингтон, амерички политичар и државник, први председник САД.

1788 — Артур Шопенхауер, немачки филозоф идеалист, класични представник песимизма.

1826 — Светозар Милетић, српски политичар и новинар.

1935 — Данило Киш, српски писац.

1943 — Драгош Калајић, српски сликар, новинар, писац и члан Сената Републике Српске.

1949 — Ники Лауда, аустријски возач формуле 1, троструки светски шампион.

1962 — Стив Ервин, аустралијски зоолог, природњак и телевизијски водитељ.

1967 — Драган Ђилас, српски политичар

Смрти

1512 — Америго Веспучи, италијански морепловац.

1797 — Карл Фридрих Минхаузен, немачки барон.

1943 — Софија Шол, немачки студент, члан тајног удружења Бела ружа.

1980 — Оскар Кокошка, аустријски сликар.

1987 — Енди Ворхол, амерички сликар, новинар, филмски режисер и продуцент.