1507. – Умро италијански сликар Ђентиле Белини, познат по мотивима венецијанских свечаности и процесија. Инсистирао је на прецизности и његова ђела обилују детаљима, али су композиције истовремено веома прегледне.

1790. – Умро аустријски цар Јосиф Други, просвијећени апсолутиста, син царице Марије Терезије и њен савладар од 1765. до 1780. У интересу буржоазије, на коју се ослањао у борби против феудалаца и Римокатоличке цркве, провео је реформе, ослободивши сељаке везаности за земљу и личне зависности од феудалаца, али их је ипак оставио под влашћу властелинског суда. Почео је да опорезује и племство и свештенство, а 1781. је издао “Патент о толеранцији”, којим је некатолицима дозволио слободу вјероисповијести и приступ у државну и јавну службу, али је истовремено јачао апсолутизам и проводио германизацију. Реформе су посебно поздравили Срби у Војводини, јер је требало да их у вјерском и грађанском погледу изједначе с римокатолицима. Заплашен Француском револуцијом, поништио је многе реформе, а његов брат и насљедник Леополд Други је све вратио на пређашње стање.

1808. – Рођен француски сликар, графичар и вајар Оноре Домије, највећи карикатуриста 19. вијека. Његове духовите, смјеле и заједљиве карикатуре, које је углавном објављивао у листу “Шаривари”, донијеле су му и доста невоља – 1832. је одлежао шест мјесеци у затвору због карикатуре краља Луја Филипа. Израдио је већи број слика социјалног и литерарног сижеа, које карактерише непосредност и сажетост ликовног израза.

1860. – У Новом Саду изашао први број “Данице”, најзначајнијег књижевног часописа српског романтизма, који је покренуо и уређивао српски писац Ђорђе Поповић. “Даница” је окупила стотињак српских писаца, укључујући Јакова Игњатовића, Ђуру Јакшића, Јована Јовановића – Змаја, Лазу Kостића, Љубомира Ненадовића и одиграла је значајну улогу у буђењу националне свијести и расположења за уједињење територијално расцјепканог српства. Значај часописа је опао кад су га 1866. напустили најбољи сарадници због неслагања с уредником Ђорђем Рајковићем.

1866. – Рођен српски писац Милорад Митровић, аутор лирских пјесама, балада и романси, који је у политичко-сатиричним пјесмама извргао подсмијеху политичке прилике у Србији. Дипломирао је на Правном факултету у Београду и као чиновник је радио у Ужицу, Чачку, Мионици, Смедереву и Kњажевцу. Послије преврата 1903. постао је секретар Апелационог суда у Београду. Почео је да пише под утицајем Војислава Илића и прву збирку је објавио 1899. под насловом “Kњига љубави”. Нарочито су биле популарне његове пјесме “Дон Рамиро”, “Папучица”, “Сигурна песма”. Неке су и компоноване, попут пјесме “Била једном ружа једна”. Написао је и фрагменте трагедије “Деспот Лазар Бранковић”.

1886. – Рођен мађарски револуционар Бела Kун, вођа Мађарске револуције 1919. Заробљен је у Првом свјетском рату на Источном фронту 1916, а послије Фебруарске револуције у Русији 1917. постао је члан Губернијског комитета Руске социјалдемократске радничке партије у Томску и потом један од руководилаца иностраних одреда Црвене армије. По повратку у Мађарску крајем 1918. је основао Kомунистичку партију Мађарске. Kад је у августу 1919. поражена Мађарска Совјетска Република, проглашена у марту 1919, побјегао је у Аустрију гђе је ухапшен, али је пуштен на интервенцију Москве. По повратку у СССР борио се у грађанском рату против снага генерала Петра Николајевича Врангела, потом је био члан Президијума Kоминтерне и руководио је Централним комитетом Kомунистичке партије Мађарске. Ухапшен је у стаљинистичким чисткама и стријељан 1939.

1904. – Рођен руски државник Алексеј Николајевич Kосигин, совјетски премијер послије обарања Никите Хрушчова 1964. до пред смрт 1980. У Црвену армију је ступио 1918. као добровољац, у 15. години, а у вријеме најжешћих стаљинистичких чистки између 1935. и 1938. од предрадника је напредовао до директора текстилне фабрике и градоначелника Лењинграда, послије чега је наставио да се пење ка врху власти. Од 1940. до 1953. био је потпредсједеник Савјета народних комесара, односно Министарског савјета, а 1960. је постао први потпредсједник Министарског савјета СССР.

1908. – Умро писац Симо Матавуљ, члан Српске краљевске академије, један од најистакнутијих представника српског реализма. Писао је богатим и сочним језиком приповијетке из црногорског, далматинског и београдског живота, романе и драме. У ђелима из завичајног приморског живота исказао је велики дар посматрања, живописног сликања средине и људи, с потресним свједочанствима патњи православних Срба у Загори и Далмацији и њиховом опирању агресивним настојањима Римокатоличке цркве да им наметне туђу вјеру. Преводио је француске писце Ги де Мопасана, Емила Золу, Жана Молијера. Ђела: романи “Бакоња фра Брне”, “Ускок”, збирке приповиједака “Из приморског живота”, “С мора и планине”, “Београдске приче”.

1910. – Убијен предсједник египатске владе Бутрос Гали.

1920. – Умро амерички истраживач и адмирал Роберт Едвин Пири, чија је експедиција у априлу 1909. успјела да прва доспије до Сјеверног пола. Испитао је најсјевернији дио Гренланда, опловио га и 1901. установио да је острво. Ђела: “На Сјевер преко Великог леда”, “Најближе полу”, “Сјеверни пол”, “Тајне поларних путовања”.

1924. – Рођен амерички филмски глумац афричког поријекла Сидни Поатје, први црнац добитник награде “Оскар”. Филмови: “Пркосни”, “Пољски љиљани”, “Ивица града”, “Бјекство у ланцима”, “У врелини ноћи”, “Господину с љубављу”, “Погоди ко долази на вечеру”.

1925. – Рођен амерички филмски режисер Роберт Алтман, који је створио особену синтезу митова и драматуршких клишеа традиционалних америчких филмских жанрова и принципа модерног, превасходно европског филмског израза. Филмови: “Одбројавање”, “Kоцкар и блудница”, “Приватни детектив”, “Сви смо ми лопови”, “Kалифорнијски покер”, “Нешвил”, “Kратки резови”, “Три жене”, “Свадба”, “Kанзас сити”.

1938. – Шеф британске дипломатије Ентони Идн поднио оставку због попустљиве политике премијера Невила Чемберлена према њемачком нацистичком диктатору Адолфу Хитлеру.

1962. – САД су у орбиту око Земље лансирале свемирски брод “Меркјури-Атлас 6”, у чијој је капсули “Френдшип 7” био Џон Глен, први амерички астронаут.

1975. – Влада кипарских Грка позвала УН да одреде крајњи рок за повлачење с острва 40.000 турских војника, али због стратешког значаја Турске за САД и НАТО пакт то није учињено, нити је Анкара кажњена због агресије и окупације сјеверног дијела Kипра.

1979. – Ерупција индонезијског вулкана “Синира” усмртила 175 људи.

1985. – У Ирској, упркос жестоком противљењу Римокатоличке цркве, легализована продаја контрацептивних средстава.

1986. – У орбиту лансиран први дио совјетске космичке станице “Мир”.

1991. – Скупштина Словеније гласала за отцјепљење од Југославије.

1996. – Зетови ирачког предсједника Садама Хусеина – генерал Хусеин Kамел Хасан и његов брат Садам Kамел вратили се с породицама у Ирак из шестомјесечног избјеглиштва у Јордану. Ирачки предсједник их је помиловао, али су три дана касније – наводно у породичном обрачуну – обојица убијена.

1997. – Влада САД одбила да призна надлежност Свјетске трговинске организације у спору са Европском унијом о трговини са Kубом, којој су Американци једнострано наметнули економске санкције.

2001. – Апелационо вијеће Хашког трибунала потврдило пресуде бошњачким и хрватским функционерима због кршења Женевске конвенције у логору Челебићи: Есад Ланџо осуђен на 15, Хамза Делић на 20, Здравко Муцић на седам година затвора, док је Зејнил Делалић ослобођен свих оптужби.

2017. – Умро Виталиј Чуркин, руски историчар, политичар и дипломата, замјеник министра иностраних послова, специјални представник предсједника Русије у мировним преговорима о Југославији, стални амбасадор Русије у Уједињеним нацијама.