У Србији је 15. фебруара 1835. године донесен либерални Сретењски устав, који је, по узору на француски и белгијски, израдио Димитрије Давидовић.
Међутим, кнез Милош Обреновић је већ у марту те године суспендовао Устав, искористивши негодовање апсолутистичке Аустрије, Отоманског царства и Русије.

Сретењским уставом власти је подијељена на законодавну, извршну и судску, што се и данас сматра стандардом демократије.

Власт су чинили кнез, Државни совјет и Народна скупштина. У данашње вријеме, ова пођела одговарала би предсједнику, Влади и Народној скупштини. Уставом је одређено да кнез и Државни совјет дијеле извршну власт.

Прокламована су права и слободе грађана, као што су: неприкосновеност личности, независност судства и право на законито суђење, слобода кретања и настањивања, неповредивост стана, право на избор занимања, равноправност грађана, без обзира на вјеру и националност.

Уставом су укинути ропство и феудални односи.

У Архиву Србије чува се оригинал овог, једног од највреднијих правних аката из новог вијека на Балкану, који је повезао и укоричио Глигорије Возаровић.

Извор: СРНА

Извор фотографије:  Infoera