Бојан је дипломирао на Студијском програму за српски и руски језик и књижевност на Филозофском факултету УИС, а тренутно ради у трговини у Бањалуци. Јавности је познат по сјајним текстовима на свом фејсбук профилу који се поред политичких тема баве национално-духовним темама, проблемима у свакодневном друштву, те историјом.

Његов статус преносимо у потпуности:

Зашто нисам у могућности да прихватим мандат у Скупштини Града Требиња

Људски је да се огласим поводом мандата, чију сам потврду тек јуче добио од ЦИК-а поштом (нема шта, функционише држава ), да не би било забуне.

Из више разлога нисам у могућности да будем одборник.

Основни разлог је тај што сам се, као и многи Требињци, одселио из вољеног града, живим већ неко вријеме са својом вјереницом у Бањој Луци и запослен сам у трговини, па физички не могу да присуствујем сједницама, због посла трговца и радног времена. Нажалост, тако је како је.

Други разлог, за мене можда и још важнији, јесте тај што не живим више у Требињу и мислим да није морално и политички озбиљно, дјелотворно, како год, да живим у другом граду, а обављам функцију локалног одборника, која, ипак, захтијева да смо у току са свим дешавањима.

Размишљао сам да ли могу ускладити посао трговца са сједницама, али било би заиста потпуно физички неизводљиво или недовољно и самим тим неозбиљно. Чак и са једним слободним даном, који не могу бирати, била би ми потребна још барем два само за физичко присуство (да не говорим о времену потребном за озбиљно припремање за сједнице).

Тим прије и због тога што је сљедећи којем припада мјесто одборника, Слободан Деретић, одличан човјек, велики патриота и сјајан говорник.

Има ту још неких ствари, које су у овом случају периферне, јер су прве суштинске, па их нећу помињати…

Моме граду желим све најљепше и да се што прије ослободи окова Црвених кмера, ја ћу у томе увијек помагати, наравно, али, нажалост, тешко ће то ићи, због тога што смо свједоци да се на сваким изборима дешавају крађе и манипулације.

Мислим да је потпуно бесмислено ићи на изборе све док се не промијени изборни закон.

Искрен да будем, сумњам и да ће се мијењати. Зашто? Па зато што странцима одлично одговарају овакви избори. Они контролишу увијек ко ће побиједити и онда управљају како им је воља. Сходно томе, суштински је потпуно бесмислено бавити се политиком у таквом изборном процесу. Ја, ево сада, обећавам да се нећу никада више кандидовати ако се не промијени изборни закон. (Нећу вјероватно ни тако, али ето…) Суштински, не козметички.

Сва снага опозиционе борбе мора бити усмјерена на измјену изборног закона и томе треба озбиљно приступити, уз сву жртву, озбиљност и посвећеност.

Знам да има људи који би потписали да буду доживотно у опозицији, али ја нисам из те приче. Ја сам се бавио политиком јер сам мислио да је ово шанса да коначно побиједимо режим, али очито је то Сизифов посао (под оваквим условима, понављам, и то морамо схватити!). У овим сада условима, можемо се бунити довијека, власт ће радити шта жели и то је то.

Често су ме људи питали зашто не пишем у посљедње вријеме више о политици.

Па због таквог стања. Усмјерио сам фокус на објаве духовно-националног типа. Зашто? Па зато што нас једино може спасити духовно-национални препород нових генерација, које ће створити боље друштво и стати снажно на српско становиште! То је дугорочан, али правилнији пут. Знам да се многима више допада када се пљује по Додику и слично, да се то више чита, али мислим да је много корисније да се духовно оплемењујемо, јер ће нам бити боље кад ми будемо бољи.

Лично сам се, такође, мало истрошио и изгубио, тј. занемарио себе и своје ближње. Зато се сада више окрећем науци, превођењу, директном активизму и хуманитарном раду (колико могу). Џаба човјеку све, ако својој души науди.

Наравно, увијек остајемо на путу Истине, Слободе и Отаџбине.

Живјели ми и здраво били!

Извор фотографија: Бојан Милићевић фејсбук профил