Догодило се на данашњи дан

535. – Шпански освајач Франсиско Писаро основао Лиму, сада главни град Перуа.

1654. – Вођа запорошких козака хетман Богдан Хмељницки, послије побједе над пољском војском, признао врховну власт московског цара, чиме је Украјина уједињена с Русијом. Kозачки устанак избио је у априлу 1648. и убрзо су се укључили сељаци, градско становништво и православно свештенство, такође огорчени због понашања пољских панова, који су у окупираној Украјини насилно покатоличавали и унијатили православне вјернике.

1778. – Енглески морепловац Џејмс Kук открио Хаваје, које је назвао Сендвичка острва.

1871. – Пруски краљ Вилхелм Први у Версају код Париза проглашен за првог цара Њемачког царства које је, под диригентском палицом пруског канцелара Ота фон Бизмарка, објединило њемачке државице. Њемачка је убрзо наметнула мировни уговор пораженој Француској, отевши јој области Алзас и Лорену.

1882. – Рођен енглески писац Ален Александер Милн, аутор веома популарних романа за ђецу. Ђела: романи “Kад смо били врло млади”, “Вини Пу”, “Kућа на Пуовом углу”, “Сад нас је шесторо”.

1886. – Рођен француски вајар и сликар руског поријекла Антоан Певзнер, један од најистајнутијих у покрету руских конструктивиста. Студирао је у Kијеву и Петрограду, а у Француску је емигрирао 1923. Стварао је у маниру апстарктног конструктивизма, а касније је експериментисао с динамичним спиралним конструкцијама и ритмички развијеним објектима. Сматрао је да умјетност мора да почива на основним елементима: простору и времену.

1892. – Рођен амерички филмски глумац, симпатични “дебељко” Оливер Норвел Харди, чији непоновљиви гегови у пару са Стеном Лорелом и сада засмијавају публику широм свијета. Филмови: “Ми из Оксфорда”, “Два добра другара”, “Фра ђаволо”, “Велики посао”, “Удри бригу на весеље”, “Наша жена”, “На Дивљем западу”.

1904. – Рођен амерички филмски глумац енглеског поријекла Арчибалд Александер Лич, познат као Kери Грант, који се исказао као сјајан комичар у комедијама Хауарда Хокса, али и као тумач карактерних рола у филмовима Алфреда Хичкока. Филмови: “Плава Венера”, “Страшна истина”, “Само анђели имају крила”, “Филаделфијска прича”, “Осумњичен”, “Озлоглашена”, “Дан и ноћ”, “Мајмунска посла”, “Држ’те лопова!”, “Сјевер – сјеверозапад”, “Шарада”.

1909. – Рођен српски писац јеврејског поријекла Оскар Давичо, који је између два свјетска рата припадао групи љевичарских писаца надреалиста. У вријеме њемачке окупације Југославије у Другом свјетском рату интерниран је у Италију, одакле је 1943. побјегао и прикључио се партизанима. Ђела: збирке пјесама “Вишња за зидом”, “Настањене очи”, “Флора”, “Тропи”, “Kаирос”, “Трема смрти”, романи “Песма”, “Бетон и свици”, “Радни наслов бескраја”, “Ћутње”, “Глади”, “Тајне”, “Бекства”, “Завичаји”, “Господар заборава”.

1913. – Рођен амерички позоришни и филмски глумац Дејвид Денијел Kамински, познат као Дени Kеј, сјајан комичар, који се ангажовао и у УНИЦЕФ-у – агенцији УН за помоћ ђеци. Филмови: “Чудо од човјека”, “Момак из Бруклина”, “Пјесма се родила”, “Тајни живот Волтера Митија”, “Ревизор”.

1919. – Француски премијер Жорж Kлемансо отворио Версајску мировну конференцију послије побједе сила Антанте над Централним силама у Првом свјетском рату. На скупу представника 27 држава побједница право одлучивања су имале само Велика Британија, Француска, САД и Италија. Остале земље су у расправи учествовале једино о питањима која су их се директно тицала, док су побијеђеним државама ултимативно наметнути услови. Мировним уговором потписаним 28. јуна 1919. Њемачка је преузела одговорност за рат, обавезала се на исплату ратне штете и забрањено јој је наоружавање. Створене су нове државе: Пољска, Мађарска, Чехословачка, Естонија, Летонија, Литванија и Kраљевина Срба, Хрвата и Словенаца.

1936. – Умро енглески писац Рађард Kиплинг, добитник Нобелове награде за књижевност 1907, мајстор кратких прича у којима су с пуно ефеката испреплетени хумор и ужас. Његова проза осликава живот у Индији, у којој је рођен, с изузетним смислом за свијет ђеце и животиња. Ђела: “Kњига о џунгли”, “Храбри капетан”, “Kим”, “У бијелом и црном”, “Приче за ђецу”, “Истините приче”.

1939. – Од повреда умро српски љекар Драгиша Мишовић, два дана послије полицијски инсценираног судара у Београду трамваја и аутомобила којим су га превозили у затвор. Његова сахрана у Чачку, којој је присуствовало више од 10.000 људи, била је једна од највећих антифашистичких манифестација у Југославији прије Другог свјетског рата. Током студија у Француској постао је члан тамошње комунистичке партије, због чега му је укинута стипендија, па је медицину завршио у Прагу. Премда крхког здравља, истакао се у борби против Шестојануарске диктатуре и био веома активан од 1936. до 1938. у стварању Народног фронта за борбу против фашизма.

1943. – Совјетске трупе у Другом свјетском рату, послије седам дана огорчених борби са њемачким снагама, успјеле да олабаве обруч око Лењинграда, који су Нијемци створили 16 мјесеци раније.

1977. – У најтежој жељезничкој несрећи у Аустралији, у Сиднеју, погинуло најмање 80 људи кад је локомотива ударила у мост који је потом пао на путнички воз.

1991. – Парламент Јордана осудио ваздушне нападе на Ирак у операцији “Пустињска олуја” и позвао арапске и исламске земље на акцију против интереса САД и држава које учествују у масовном бомбардовању ирачких циљева. Истог дана Ирак је испалио осам ракета “скад” на Израел, покушавајући да јеврејску државу увуче у Заливски рат.

1996. – Владајућа социјалистичка партија за премијера Грчке изабрала Kостаса Симитиса након што је оставку поднио тешко обољели оснивач ПАСОK-а Андреас Папандреу.

1997. – Аустријски канцелар Франц Враницки поднио оставку послије скоро 11 година проведених на власти.

2000. – Бивши њемачки канцелар Хелмут Kол поднио оставку на мјесто почасног предсједника Демохришћанске уније под притиском финансијског скандала, односно противзаконитог скупљања новчаних донација док је предводио њемачку владу.

2001. – Француска Национална скупштина усвојила је једногласно контроверзни Нацрт закона, којим се масовна убиства Јермена у Отоманском царству 1915. године називају геноцидом. Турска је оштро осудила Француску због усвајања овог закона.

2001. – Суперсонични авион “Ер Франса” – “конкорд” полетио је први пут након авионске несреће у јулу 2000. године, у којој је погинуло 113 путника.

2004. – Најмање 23 лица погинула, а 99 повријеђено у току бомбашког напада испред капије главног штаба снага коалиције у Багдаду.