Пјесник из Источног Сарајева, Никола Лиздек, познатији као Лизда, још једном је изненадио и одушевио своје читаоце пјесмом “На кредит господа”.

Пјесма у наставку текста.

“НА КРЕДИТ ГОСПОДА”

Сјећам се времена “послије рата”,
и имам осјећај да се живило боље!
И тад је била малена плата,
али у народу бијаше и више воље!
Тексас јакне и патике старке,
носили ми смо и срећни били,
леновке плаћали по 4 марке,
и неке реалније снове смо снили.
Пунољетства славили са пар другара,
на матуре облачили шта је ко им’о,
од куће ти дају довољно пара,
а у школу си замисли и пјешке клим’о!
У резервар наспеш 30 марака,
одеш у Бијељуну и купиш прасе!
У повратку већ мезиш и чварака,
па свратиш на коју у биртију код Васе.
А данас за исто толико новца,
говорим само поређења ради,
можеш добацит до Семизовца,
шта друго да кажем сем.. јади!

Ал’ зато имамо по двоја кола,
од одјеће носимо само оргинале,
вучемо скупе телефоне до бола,
жеље нереалне а плате мале…
На пунољетства се троши брдо пара,
око матуранта “раде” по два тима,
нека се лажна слика ствара,
кад сиротиња глуми да се има!
Због тога имамо и казне набране,
имамо и камате дивне и сјајне,
дугорочне административне забране,
и наравно налоге трајне!
Уз дужно поштовање политици,
ако треба и наклон до пода,
све ми се нешто чини,
да смо постали на кредит господа!