Са седам година Мара постала мајстор за корпе

Мара Пупчевић (27) из Турсиновца код Шамца бави се породичним бизнисом – производима од прућа и корпарством – који је наслиједила од родитеља.
Своју прву корпу, без ичије помоћи, исплела је са само седам година, а данас ради декоративне предмете за дјечије собе.
МАЈСТОР ЗА ДЕКОРАЦИЈУ ДЈЕЧИЈИХ СОБА
“Брат и ја били смо једина дјеца у нашем селу – ја сам имала пет година, а брат је кренуо у школу. Почела сам полако да учим занат, остајала сам код куће, гледала родитеље како раде”, прича Мара.
Активно је почела да плете корпе од седме године. Тада је направила своју прву корпу, и то је, како каже, био њен први умјетнички рад, гдје је спојила угодно са корисним и да почела да доприноси кућном буџету.
Израдом предмета за декоративне собе почела се бавити прошле године када је мама једног дјечака од ње затражила да му уради собу.
“Онда су и други људи почели долазити да траже да им то радим – слали су ми упите: шта правим, да ли могу ово или оно? Онда су почели да наручују. Све је било по жељи и били су задовољни”, каже Мара за Срну.
НАЈТЕЖЕ ЈЕ РАДИТИ ЧЕТВРТАСТУ ГЉИВУ
Њен најдражи производ од прућа су јабука и крушка, а најзахтјевнији – четвртаста гљива-кућица коју је врло тешко радити, пошто јој треба од седам до десет сати да је направи, али све зависи и од расположења и материјала са којим ради.
“Да израдим јабуку од прућа потребно ми је од четири до пет сати. Најједноставније ми је радити огледало – треба ми сат и по времена, а остало је све захтјевније и изискује пуно времена”, објашњава Мара.
За разлику од осталих корпара, њој не треба калуп.
“Имам 20 година искуства у овом послу па сам вјешта да направим облик само уз помоћ својих руку”, наводи она.
Мара објашњава да је израда предмета увијек захтјевнија зато што ту иде ситнија шиба.
ПОСАО УГРОЖАВА ЗДРАВЉЕ, АЛИ МАРА НЕ ОДУСТАЈЕ
“Имам проблема са прстима, руке су ми постале као мушке, прсти су ми се већ почели извртати, а зглобови су ми увијек натечени… Трудим се да све држим уредно зато што стално радим са шибом која нон стоп мора бити мокра. Руке су ми стално изложене води и испуцале, али ја не одустајем зато што радим оно што волим и што ме испуњава”, истиче Мара.
Она наводи да материјал купује, јер је исплативије него да се прерађује.
Марино тржиште је све веће – јављају јој се маме из БиХ, Србије и Хрватске које желе да им прави декорације за дјечије собе.
Своје производе слала је и у Црну Гору и Аустрију, али то су биле ситније ствари.
“Посао је тежак, али ја сам срећна – радим оно што волим и што ме испуњава”, поручује Мара Пупчевић.
Извор: СРНА








