За портал “Буђење” писала је Милица Марић, студент четврте године Студијског програма за политикологију и међународне односе Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву поводом Свјетског дана жена – 8. марта.

Текст у наставку.

,,Имате сва права, вама је лако!!“

Имамо само нормална права. Али опет имамо много више насиља у породици и много више обољелих жена од штитне жлијезде. А зашто баш штитна? Зато што свака суза и прећутана ријечи је утицала баш на штитну. Јер смо и даље одгојене да ћутимо и трпимо зарад мира у кући.

Жене су се бориле за право гласа, за равноправност, али данас у модерном времену мислим да више треба да се боримо за здравље, психичко и духовно. Хајде да волимо себе. Да, саме себе. Хајде да ставимо на друго мјесто и породицу, родитеље, пријатеље, комшилук, хајде да заволимо оно што смо ми. А свака од нас је лијепа на свој на начин, свака је посебна. Зашто да тражимо да нас други воле када и то можемо саме. Као што можемо све остало.

Вријеме је да одлазак код психолога и гинеколога буде као одлазак са пријатељицом на кафу, али код свих генерација. Хајде да свака жена другу жену гледа као своју сестру, а не као конкуренцију. Нико се за нас неће борити ако се ми саме не боримо за себе. Моћ је баш у нама. Баш ми можемо све, али хајде да то све буде само добро.

Научите кћерку, сестричину, пролазницу, небитно, да је нормално показати емоцију, да је нормално да волимо и будемо јаке, а опет је у реду да плачемо и да ако не можемо саме да се изборимо са тугом, да је у реду потражити стручну помоћ. Да је у реду рећи: ,,Извини, погријешила сам или погријешио си.“ Да је у реду причати и рећи шта нам смета, али и да саслушамо шта некоме смета и да радимо на себи. Кроз учење, кроз осјећања, саслушавање. И лоше емоције нас много тога науче. Зато не треба да бјежимо од себе већ да се више грлимо, да упознамо прво саму себе. Када заволимо себе, знаћемо поставили границе које ће нам омогућити да ниједна лоша особа не може да утиче на нас. Није самопоуздање јако ако ти нека Мара из зграде каже да ти тај биљег на лицу лијепо стоји, а није ни то кад устанеш ујутру и кажеш себи: ,,Ја сам најљепша жена на свијету.“ Самопоуздање добијеш када себе заволиш и када схватиш колико вриједиш, а да те неко не похвали, или да те растужи док ти каже неку твоју ману.

Знам да је тешко поготово у малој средини да заволиш себе, јер свака мајка која је емотивно била повријеђена није нас научила да је у реду имати емоције него нас уче да је угасимо и да будемо камене. Да, уче нас и да када патимо гутамо у себе али не и да причамо о томе. Зато ће бити дуг процес да научимо да волимо себе, али ми смо жене које можемо све и ову битку ћемо добити. Много ми смета то што нас уче да све можемо саме, али да престанемо да волимо све. Сматрам да ту сви правимо грешку и да не треба да бјежимо од тога да волимо, будемо вољене, да се смијемо искрено из срца, да пјевамо и ако не знамо, да путујемо, плешемо, али и да пар дана лежимо и плачемо.

Не чекај да ти сутра купи неко цвијет купи га себи сама. Али немој само сутра, узми сваки мјесец једном или пар пута. Нахрани ту дјевојчицу у себи и чувај је. Баш је чувај у овом свијету гдје је све отишли гдје није требало. Чувај сваку емоцију у себи. Уђите у женску енергију, јаке смо сваки дан.

Не заборави да ништа не мораш да трпиш и да је много жена дало свој живот да ти данас имаш било које право, а имамо их много.

У њихову захвалност склони се од манипулатора, од онога ко те попријеко погледа, а тек од онога који дигне руку на тебе, потражи помоћ и имаћеш је. Пожали се на проблем, наћи ће се рјешење. Жена си, а жене су суперхероји!

Нико ама баш нико нас не може спасити осим нас самих.

Зато волите себе, јер све смо ми посебне.

Не заборавимо да права жена може све сама, али прави мушкарац је неће пустити да мора то сама.

Срећан нам 8. март жене, мајке, дјевојке, дјевојчице, лавице.

А да ми се јачи пол не наљути и вама имам рећи да много утичете на формирање личности код својих кћерки.

Можда некад научим да напишем кратко, али за мене о теми осмог марта је и ово јако мало.