Соња Кнежевић: Није да није истина

На униформама врховних вођа украјинске војске, који се чак врло често појављују у медијима поред предсједника Володимира Зеленског, можемо видјети симболе нацистичке СС дивизије. Ти симболи су толико очигледни, да је сасвим логична претпоставка да их Украјинци ни не желе сакрити, што је потврдила и одлука украјинског врховног суда, која каже да симболи СС дивизије не само да нису нацистички, него су у Украјини апсолутно легални за употребу.

Чињеница да Украјина оставља за собом заиста тешку годину и ни у нову годину не улази у много бољим условима уопште није спорна, али због свих догађања се ипак поставља питање: да ли могу у сјени рата сакрити нацистичку пропаганду?

Фото: Анадолу Агенција

У Украјини, као и на другим територијама које су биле под влашћу нацистичке Њемачке, је владао строги нацистички режим, који је несумњиво служио Њемачкој, али се такође локално прилагођавао. Тако су територије под поменутим режимом преузеле идеологију њемачке државе и примјењивале је кроз етничко чишћење других народа на својој територији.

Нацистичка дивизија за националну свијест

14. дивизија, позната као СС-дивизија Галиција, је била једна од њемачких војних формација установљених за потпору нацистичке Њемачке у Другом свјетском рату.

Дивизија је настала као одазив Украјинаца на совјетску власт, наравно у жељи за слободном државом.

Нажалост, чланови СС-дивизије нису били много другачији од надређених Њемаца, тако да су и они сами били нацисти, који су се за Њемце борили против бољшевика на западном фронту. Припадници ове злогласне дивизије су у правом нацистичком стилу убили више од 100.000 људи, већином Јевреја и Пољака.

За овај период и украјинске нацисте је тијесно везано име Романа Шухевича. Роман Јосипович Шухевич, у рату познат и као Тарас Чупринка је био командант украјинске устаничке војске у другом свјетском рату. На почетку операције Барбароса 1941, Шухевич је био на челу батаљона Нахтигал, добровољачке јединице која је била под командом Организације украјинских националиста (ОУН).

Фото: Lytopis UPA

Тако је Шухевич од самог почетка био нацистички колаборант. Назив врховног повељника Украјинске устаничке војске (УПА) је добио 1943. године. Највећи масакр Пољака у западној Галицији и Волинији је повезан управо са њим. У Галицији су припадници СС дивизије између 1943. и 1945. побили између 50.000 и 100.000 Пољака. Жртве су већином биле жене и дјеца, као и старији људи. Кад је Шухевич дошао у Лвов, који је тада припадао Пољској, и тамо је прогласио украјинску државу и наставио са убијањем Пољака. Циљ свих клања је био будућу украјинску државу очистити од свих „Неукрајинаца“.

Сва ова убиства Пољака у току Другог свјетског рата су у Пољској 2008. означили за изразито геноцидна, а 2016. је пољски парламент чак донио одлуку, да су убиства заправо геноцид. Међутим, украјински историчари геноциде чврсто негирају.

Иако ће многи људи, прије свега Пољаци, рећи да се ради управо о проширењу њемачког нацизма, злодјела Романа Шухевича и СС-дивизије Украјинци сматрају национализмом и борбом за националну свијест. За многе Украјинце је Роман Шухевич још увијек народни херој.

У вријеме Совјетског Савеза је добијање слободе и успостављање властите државе заиста било од кључног значаја за многе држављане. То је разлог зашто неко као што је Шухевич важи за особу која је пробудила националну свијест. Међутим, национални понос не може да буде разлог за извртање историје, која јасно показује да су и Украјинци криви за нацистичне злочине.

Тако се у Украјини још увијек слави нацистички „јунак“, а споменике у његову част можемо видјети и по остатку свијета. Сада још додатно са већ поменутим нацистичким беџевима, који красе униформе главних војника, Украјинци величају своје наци(онали)стичке вође. У Украјини је данас 36 улица и авенија, 16 споменика и кипова и један стадион који носи име по Шухевичу.Иако се можда чини, да са својом упорношћу Украјинци изражавају поштовање своје државе, њихова упорност заправо ради против јавне слике Украјине. Људи не желе поновни успон нацизма, јер су нацистички злочини осуђивани широм свијета (а како и не би били када су проузроковали смрт милиона људи, који просто нису били „прави“ националности?). Зато Украјинско уздизање нацистичких вођа заправо иде у корист супротстављеној Русији, која може просто да скрене пажњу маса на украјински нацизам, и да с тиме има валидан став.

Скоро годину дана вјерујемо да помажемо правој страни, јер помажемо жртви руских напада и агресије, међутим њихово јавно парадирање са нацистичким симболима у замјену за нашу подршку почиње да узбуркава питања и на западу.

Да ли Украјинске вође користе то тешко вријеме због којег је њихова држава у центру медијске позорности за ширење нацистичке пропаганде? На украјинскoм медијском тржишту превладава капитал олигарха, који имају надзор над агендом медија. На таквом тржишту ни нема толико простора за медијску слободу.

У Мађарској је такав систем налетио на бројне критике, међутим украјински није добио такав третман. Не само да нико није критичан до украјинских медија, него медији од њих такође преузимају садржај. Олигархија је у Украјини најприсутнија на телевизији, док је на порталима на интернету ипак могуће видјети различита мишљења.

Криза идентитета

Украјински предсједник Володимир Зеленски је већ годинама позната особа у Украјини, а прошле године се прославио и у остатку свијета. О његовој вјерској усмјерености се заправо није много говило. Међутим, Зеленски је заправо први украјински предсједник јеврејског рода. Када је он именован за предсједника, Украјина је први пут у историји добила не само предсједника државе, него и предсједника владе – Володимира Гројсмана, који су обојица јевреји и отворено признају своје поријекло. Јевреји у Украјини нису мањина, зато чињеница да им је предсједник јевреј није чудна – оно што је чудно, чак и парадоксно, је да би јевреј дозволио да вође његове војске парадирајy са нацистичним симболима.

Претходници Зеленског су као и вође многих других источноевропских посткомунистичких, а у Другом свјетском рату колаборационистичких држава водили политику која је понекад била супротна чињеницама холокауста. У Украјини је, на примјер, локална уплетеност у холокауст остала заташкана тема. Несварена прошлост, заједно са реанимацијом историјских актера који су били уплетени у холокауст иде на руку Путину, којем је циљ Украјину представити као неонацистичну државу, да би оправдао нападе.

Међутим, у свјетлости претходних догађаја, тешко је тврдити да руски предсједник у потпуности гријеши. Ради се о рецидиву вишегодишњег совјетског прикривања националних конфликата с циљем ојачања уједињене социјалистичне државе. Због овог неприхватања прошлости би Украјина ускоро могла изгубити интегритет и углед у свјетској јавности.

Соња Кнежевић
(текст је за Буђење преведен са словеначког језика)