У великом интервјуу за портал Буђење, социолог Владимир Васић говори о проблемима са којима се млади данас суочавају, утицају родитеља социјализованих у комунизму и начин на који су они утицали на садашње стање у држави.

Буђење: Млади и проблеми младих су једне од основних тема којим се Ви бавите и којима посвећујете највише пажње у Вашем раду. Прва књига коју сте написали 2019. године, „Изазови малољетничке делинквенције“, говори управо о проблемима са којим се суочавају млади данас и процесом социјализације којим пролазе. Можете ли да направите паралелу процеса социјализације дјеце у доба комунизма и данас­­?

Васић: „Тата се воли пуно, мама мало више а Тито се воли највише“ реченица из Буквара у вријеме оно, довољно говори како су се дјеца некада социјализовала и по којем моделу!

Врховни владар свега свачега, Бог живота и смрти, апостол лажи – самозвани маршал – био је образац понашања не само одраслим већ, очито, и дјеци. Видјели смо по његовој смрти како је протекао процес социјализације синова комунизма.

Зна се какве су управљачке структуре и механизми контроле и вапситања некада владали. Хвала Богу и партији то данас не важи. Бивши систем је обиловао лажима, јер је и сам творац истог био пророк лажи, те се ништа друго није ни очекивало од истог. Народ је био жедан. А безводни дубоки бунар Југословенства није могао да напоји велике народне масе. Социјализација по моделу једне особе очито се показала као катастрофалан игроказ.

Да сам којом несрећом рођен у доба Тита  – а са овим ставовима и главом – вјероватно би писао неке биљешке и мемоаре са Голог отока. Данас, нажалост пишем о проблемима младих али не да себе промовишем и уздижем већ са искреном потребном да дјеци – дјеце комунизма – иако и сам син сина комунизма – покушам помоћи да изаберу пут који их води даље од деструкције тијела и духа.

Буђење: Како генерације социјализоване у доба комунизма утичу на социјализацију данашње омладине? Позитивни и негативни аспекти?

Васић: Ми смо дјеца синова комунизма и то је чињеница! Потребно нам је ново крштење. У тој неоспорној истини огледа се сукоб и цивилизација и генерација између нас и наших родитеља. Доба комунизма било је, по Српски народ, погубно вријеме нарочито са аспекта духовности и сатирања морално вриједносних и духовно интелектуалних капацитета који су се, у то вријеме, морали уподобљавати комитету и партији. Генерације су социјализоване на начин да се све подређује, декларативно некаквим радничким или данашњим ријечником речено, људским правима а свима је јасно да је позадина те „бриге“ била манипулативна контрола великим народним масама. Наравно, нека добра страна је била што су млади људи лако долазили до посла (ако су имали црвену књижицу!) и што су бар са аспекта економије били задовољени. Са друге стране убијао се сваки вид слободне мисли, бунта, другачијег мишљења. На крају, убијала се свака мисао слободе. Такво стање нас је довело до крвавог бунта деведесетих година кад је дошло до експлозије усијаних националних глава.

Много ће још проћи јавних тендера и коруптивних дјела и радњи у овој несрећној и несређеној држави – ако нас буде да је буде било – док се биолошки и социјално искорјене синови титоизма и док се дефинитивно рогата петокрака не покопа и стрмоглави у вјечни бездан – гдје јој је и мјесто.

Наше генерације данас скупо плаћају цех синова комунизма. Потребна нам је ресоцијализација да би се поново социјализовали!

Буђење: Да ли се функционална социјализација прилагођена условима Босне и Херцеовине може универзално примјенити на друштва са другим системима вриједности или је неопходно васпитати дјецу као грађане цијелог свијета (космополите)?

Васић: Васпитање је комплексан процес и не зависи само од некаквих унутрашњих фактора већ у многоме на њега утичу и екстерни процеси на које појединац не може утицати. „Будите мудри као змије а безазлени као голубови“ ко успије да ову философију живота живи и примјени је у васпитању дјеце успио је!

У прошлом времену Тито је био „на свом мјесту“ све остало се равнало према њему. Видјели смо какав је исход тога поретка био. Ајте да покушамо, данас, у својим животима да ставимо Бога на прво мјесто  и онда ће, тврдим, све бити на свом мјесту. Љубите једни друге као што љубите сами себе –дефиниција је јасна! Како? Тешко!

Буђење: Како дијете сачувати од изазова које нам доноси данашњица?

Васић: Научити га да је човјек човјеку вук а вук вуку никад човјек! Разговарати, разговарати и само разговарати! Родитељи морају бити најискренији пријатељи дјетету уколико то изостане наћи ће се врло лако нека замјена за њих и у том случају врло вјероватно дјеца иду странпутицом.

Буђење: Који су главни узрочници појаве делинквенције код младих и на који начин им ми можемо помоћи у процесу правилне социјализације?

Васић: Малољетничка делинквенција је сложена појава и потребно јој је прићи са више аспеката. Дакле, захтијева мултидисциплинаран приступ детектовању и рјешавању проблема насиља и деструкције међу дјецом. Цијеним да је неопходно да се створи функционалан ланац на релацији дијете – породица – школа – специјализоване институције.

Породица има примарну улогу али дијете поред породице велики периода проводи у школи зато је школа следећа станица у процесу социјализације која има необично важну улогу. У школи се детектују сви проблеми са којима се дијете може суочавати да ли као жртва или као извршилац насиља те је с тим у вези неопходно да постоји двојсмјерна комуникација између породице и школе.

Не постоји никакав чаробни штапић којим би отклонили девијантно понашање али сматрам да је кључан проблем у захлађеним односима између дјетета и родитеља и даље наставника и стручних сарадника. Погубно је што данас родитељи не познају своу дјецу и што нажалост немају довољно времена да их упознају и да са њима разговарају. Знам да звучи невјероватно али истинито је на нашу жалост.

Најбољи начин да помогнемо дјеци јесте да им не одмажемо. Одмажемо им тако што се непрофесионални људи баве њиховим проблемима.

Буђење: Сматрате ли да наша политичка свера и стање у држави стимулишу развој делинквенције код младих?

Васић: Политичка ситуација у БиХ не може никога ни на шта да стимулише сем на одлазак из државе. У томе су махери! Али, дефинитивно да бесперспективност и нефункционалност политичког апарата у БиХ доприносу развоју девијантних појава не само међу дјецом већ генерално патолошких ситуација међу полулацијом.

И што је најтужније, сви ми то све знамо али не маримо. Јер, знам ја нас…ти нас…како каза својевремено, ванвременски, Бранко Ћопић.

Буђење: Захтјева ли, овако постављено, наше друштво слом у одређеним сферама и реконструкцију вриједности или можемо да наставимо да зидамо и даље градимо на постојећим темељима? Јесте ли заговорник тезе „Да би саградили нешто ново и боље морамо срушити оронуло и старо“­?

Васић: Ту смо гдје смо! Нема нам ни назад ни напријед преко ноћи. Морамо да деламо са оним што имамо. Како? Како најбоље знамо. На тај начин ће се створити претпоставке за функционалније друштво. Од кукњаве како ништа не ваља и да је све пропало, уистину све се и урушава. Ради, труди се и помоћи ће Бог. Сједи, критикуј и моли Бога да помогне – неће!

Буђење: Како Ви дефинишете правилно структурисан однос у породици који ће да обезбиједи перфектну социјализацију у склопу саме породице?

Васић: Не постоји перфектна социјализација! Дефинитивно да је функционална она породица чији чланови функционишу на бази разговора, сређених односа и гдје се зна „поредак“. Апсурдно је да данас родитељи и дјеца мијењају улоге јер дјеца, авај, имају некакава ишчашена људска права. Дјеци је потребан ауторитет и контролисана слобода. Ауторитет са много љубави и разумијевања разграничиће функционалну од нефункционалне породице која обилује насиљем.

Буђење: Можете ли да се осврнете и на тему људских права, на која се данас сви толико позивамо, које су предности, а које мане њихове практичне примјене? Можете ли са Вашег аспекта да прокоментаришете појам „Људска права“, које су то предности, а које мане њихове практичне примјене?

Васић: Без одговорности не можемо говорити ни о правима. Увиђам да данас сви знају шта су им права а нико не помиње које су моје обавезе! Дакле, кад спознамо ово друго само по себи ће доћи прво. Ако испуњавам своје обавезе и доприносим функционисању система из тога ће произићи и моје право. Живимо у ишчашеном систему вриједности гдје се разне гадости подводе под „право“ још кад се том фамозном праву дода префикс „људско“ онда се добије потпуна лоботомија!

Буђење: За крај, осврнимо се и на Вашу посљедњу објављену књигу „Вријеме лажи“ и сарадњи са још једним младим аутором Миланом Јовићем. Како је дошло до идеје да заједно радите на овом пројекту?

Васић: Књига је одговор на мноштво питања савременог човјека која су актуелна у свакодневици! Покушали смо дати одговоре на иста и наравно свјесни смо да смо далеко од потпуног одговора али поента је да покренемо младе људе на размишљање да им дамо вјетар у леђа да дигну свој глас.

Књига је настала спонтано. Рекао бих да је она спој младости Миланове и „искуства“ другог аутора. Упитно је и једно и друго али, чињеница је да смо између корица „Вријеме лажи“ писали ноторну….истину.

Буђење: Сам назив књиге „Вријеме лажи“ је веома интригантан, а шта је то што нам крију корице ове књиге?

Васић: Истину! И..по коју граматичку грешку.

Буђење: Промоције књиге у Источном Сарајеву, Теслићу и Фочи су биле невјероватне и одлично посјећене, можете ли нам најавити који су планови за даље и који су то градови у којима планирате да одржите сљедеће промоције­?

Васић: Неизмјерно сам захвалан свима за велико интересовање и посјећеност на досадашњим промоцијама. Већ трећи пут доштампавамо књигу што довољно говори о интересовању грађана за исту. Наредна промоција је заказана за престону Бањалуку. Радујем се сусрету са људима у граду на Врбасу. Поента сваке промоције је сусрет и разговор. Сложићете се, и једног и другог нам недостаје у савременом „социјалном“ свијету.

Ставови исказани у овом тексту су ставови аутора и не морају представљати ставове редакције портала.