Извор фотографије: Serbialandofheroes

Једанаестог новембра ове године свијет прославља сто четврту годишњицу од потписивања примирја у Великом рату. Њемачка је, тог 11.новембра 1918.године у предграђу Париза, Компијену, у војном вагону потписала потпуну капитулацију пред савезницима. Српски народ, као кичма побједе у Великом рату и један од највећих страдалника овог рата посебно обиљежава ове годишњице, сјећајући се својих 1100000 жртава палих за слободу.
У знак сјећања на Српски народ пострадао у Великом рату, у Србији се током седмице у којој се обиљежава дан примирја, на реверу носи амблем са цвијетом Наталијина рамонда. Овај амблем креиран је као комбинација мотива Албанске споменице и цвијета Наталијине рамонде што представља симбол српске храбрости, издржљивости, истрајности и побједе.

Сам цвијет карактеристичан је за подручје Балкана, расте у Македонији, Србији и сјеверној Грчкој. Једна од његових главних карактеристика, због које је и постао симбол српске побједе у Првом свјетском рату, јесте моћ да након веома дугог сушног периода са само неколико капи кише поново оживи. Научници га због ове особине која се назива анабиоза називају и цвијетом фениксом. Овај цвијет откиро је Сава Петровић, дворски љекар краља Милана и дао му име Наталијина рамонда (lat. ramonda nathaliae) у част краљице Наталије Обреновић.

Узимајући у обзир херојску прошлост, јунаштво и бескомпромисну храброст српског војника која га је красила у Великом али и свим ратовима које је у својој немирној историји водио, схватамо да други цвијет, осим цвијета феникса и није могао бити симбол његове побједе. Наталијина рамонда је симбол велике побједе и српског устајања из пепела.

Јована Мишикић