Српска православна црква и њени вјерници данас молитвено прослављају Светог равноапостолног Аверкија Јерапољског.

АВЕРКИЈЕ СВЕТИ, УЗОР ОД КРОТОСТИ, ПРЕКРАСАН ЈЕ УЗОР ХРИШЋАНСКЕ РЕВНОСТИ.

У вријеме цара Антонина бјеше св. Аверкије епископ у граду Јерапољу Фригијском. У томе граду бјеше огромна већина незнабожаца, а св. Аверкије управљаше својим малобројним стадом тугујући у срцу због толиког мноштва незнабожаца, идолопоклоника, и молећи се приљежно Богу, да их Бог обрати свјетлости истине.

У вријеме једног шумног празновања идолског, распали се Аверкије ревношћу Божјом, па уђе у храм идолски, и полупа све идоле. Када га разјарени незнабошци хтједоше убити, у том тренутку припадоше Божјем човјеку три бјесна младића бацајући пјену и урлајући, и Божји човјек изгна из њих демоне, и младићи посташе здрави и мирни. Видјевши то незнабошци обратише свој гнев у дивљење Христовоме чудотворцу, и одмах 500 њих примише крштење. Мало по мало и цио град Јерапољ повјерова у Христа и крсти се. Антипат области те Публије имаше мајку слијепу. Аверкије јој молитвом поврати вид, те повјероваше у Христа, Публије и мајка његова и множина других људи. Под старост би св. Аверкије позват у Рим, гдје исцијели полудјелу цареву кћер. Неколико пута јављаше се Господ Христос Своме вјерном сљедбенику. Људи изблиза и издалека ходише к њему за чудотворну помоћ при неизлечивим мукама. Демони га се не само бојаху, него му и служаху по заповјести његовој. По упутству самог Господа проповиједао је Јеванђеље и по Сирији и Месопотамији. У дубокој старости представио се Господу своме љубљеноме, у граду Јерапољу, крајем II стољећа.

Тропар (глас 4):

Истина ствари објави те стаду твоме као правило вјере, образац кротости и учитеља уздржања. Због тога си смирењем стекао високе почасти, а сиромаштвом богатства: Оче Аверкије, моли Христа Бога да спасе душе наше.

Свети Николај Велимировић, Пролог, 04. новембар / 22. октобар.